Šta smo sanjali a šta nam se događa…
(Šešelj)
I
PREDSEDNIK & PRIJATELJ
„Vrh, brate“, reče Toma u sebi, a i Prijatelju kad je već tu. „Ovo sam oduvek sanjao.“
Njih dvojica zaseli pored kazana na Andrićevom vencu, iz zastruka polako mezete belog mrsa i mladoga luka sa somunom što ga Draginja umesila od brašna kroz trepke sejanog, sede tako i domaćinski se dogovaraju kako da doakaju Verku, dok tabarka brbolji onu znanu, zavičajnu, o svakom dobru i berićetu…
Neformalno su odeveni. Domaćin je u čistoj liht plavoj šlofjanci na kojoj blista taze orden Svetog Nikolaja, a Prijatelj u kućevnoj trenerci s dugmićima. Izuli se, te obojica turili noge u isti šafolj s boraksom. Zbog čukljeva.
Malo poizdalje, tamo kod zastave, naslonjena na štok od vrata plavog salona, zgurila se ona stara lopata s kojom je sve počelo…
„Vrh, brate!“, Toma će još jedared. „Ovo sam oduvek sanjao. A ti?“
„Moravski kanal!“
„Toooo!“ klikće Toma.
Zagrliše se, turiše prst u uvo – svako svoje -pa zapevaše: Petloviiiiiiiiiiii poju, more, Morava dzmniiiiiiiii…
II
PREMIJER
„Vrh, brate!“ reče Alek sebi i nikom drugom. „Ovo sam oduvek sanjao.“
Požele s nekim da podeli ovu krucijalnu misao ama nigde Guzenbauera! Šta će, kud će, dohvati se jedne druge misli – fundamentalne…
„Što se boreeee misli mojeeee“ – zapeva.
Krucijalna fundamentalnu, fundamentalna krucijalnu, povuci-potegni – 1:1!
Utom 2017. Sve procvetalo. Svi zaposleni. Svi srećni. Svi pevaju, svi igraju oko Beograda na vodi. A u Beogradu, na listu lokvanja – vodeni zeka.
III
PREDSEDNICA SKUPŠTINE
„Vrh, sestro!“, reče naša Maja u sebi i van sebe od sreće. „Ovo sam oduvek sanjala.“
Okrete se na drugu stranu, opet, i nastavi da sanja…
IV
BELI LISTIĆ
„Ovo? Zar ovo gore? O Bože, ovo ni u najgorem snu nisam mogla da sanjam…“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
