Naši državotvorci

4.7.2013

U praksi to izgleda ovako: Ovo je država srpskog (hrvatskog) naroda, a svi vi ostali ste tu gosti i mi vas ovde trpimo, načelno – zato što smo mi dobri i gostoljubivi ljudi, u stvari zato što ćemo – ne budemo li vas trpeli – odnekud dobiti snažan udarac preko nosa. Naši državotvorci bi da tako ojačaju naše državice, a u stvari ih samo slabe jer tendenciozno državljanstvu pretpostavljaju nacionalnost. Što je izvor neprestanih napetosti jer napadno isticana jednonacionalnost države neminovno izaziva ekstremizme među manjinskim narodima. I na kraju, dobijamo situaciju iz koje je sve počelo – međusobno zavađena plemena koja samo čekaju pogodnu priliku za sledeći „konačni“ obračun.

Tu je bivša Jugoslavija bila u prednosti. Osim ubedljive manjine zakletih nacionalista, svi smo se osećali Jugoslovenima u smislu državljanstva, onako kako se svi Amerikanci – ili bar ogromna većina – osećaju Amerikancima, iako sve etničke grupe čuvaju svoje nacionalne identitete. Nacionalne kulture uopšte nisu trpele zbog tog „jugoslovenstva“ i stalne komunikacije sa drugim kulturama. Naprotiv! Sve su cvetale. Naravno, u granicama svojih mogućnosti. Koje – ni u najboljim okolnostima – nisu naročito impresivne.

Ne znam kako ti, ali ja – kada god se nađem u ex-yu republikama – nikako ne mogu da se otrgnem utisku preteće privremenosti i stravične nestabilnosti. Iz ovoga su izuzete prestolnice, dakle bivše registracije BG, ZG, PG, SA, SK, koje deluju srazmerno uljuđeno. Ama čim pređem neku od pomenutih varmeđa, kao da na temenu osećam poglede podozrivih očiju skrivenih iza zavesa.

Baš zvučim kao društveno-politički radnik.

Pozdrav, Miljenko moj.

Bas

***

5.7. 2013.

„Kao i sve ostalo, tako smo i patriotizam podemokratisali. Umesto da se mučimo da se do njega uznesemo, mi smo pronašli da je mnogo i praktičnije i lakše svući ga ozgo među nas. Od rada mi smo ga spustili do reči; od dela, srozali smo ga do želja.