Lepo ja rekoh da nemadoh petlju da se pobunim protiv antibekrijskih uredbi. Ama osokoli me Vasić. Pa mi se sad telefon usijao. Odjeci i reagovanja! Mogao si, brate, da to prećutiš? Govore prijateljski glasovi. Šta ti je trebalo da se eksponiraš. Pa znaš li, čoveče, da ti imaš uticaj na javnost. Neki će junoša ohrabren tvojom ležernošću sesti za volan i zakucati u banderu. Mada, čisto sumnjam u ovo poslednje. Junoše na koje ja imam nekakav uticaj, pod uslovom da nekakav imam, garantovano nemaju kola. Studentarija je to. Jedva kraj s krajem sastavlja.
Sa druge strane, ja ni jednom jedinom rečju nisam opravdavao vožnju u pripitom stanju. Kao što, načelno, ne opravdavam zemljotrese, poplave, požare i slična čuda i pokore. Sve su to stvari koje spadaju u nepredvidive rizike ovozemaljskog života. Za svaku je pohvalu ljudska težnja da se rizici smanje. Samo što to, bojim se, ne spada u ljudsku kompetenciju.
Takođe svesrdno podržavam napore narodne milicije da iskoreni vožnju u alkoholisanom stanju. Samo mi se nimalo ne dopada što narodna milicija očekuje da narod, to jest kumovi i oberkelneri, rade njihov posao. Jer kada do toga dođe, imamo posla s policijskom državom. Ove junoše na koje ja bajagi imam uticaj ne pamte vremena kada je, da kažemo, saradnja naroda i narodne milicije bila državna politika. Insistiralo se na bliskosti narodnih masa i bezbednosnih struktura; čak su i pionire povremeno oblačili u male milicijske uniforme i postavljali ih da dežuraju po raskrsnicama. Bilo je to zlatno vreme doktrine o „naoružanom narodu“. Ništa nas nije smelo iznenaditi. Svi su – ili gotovo svi – bili budni jer ni neprijatelj nije spavao.
Jednom rečju, drug Tito je mnogo više polagao na bezbednost nego svi posttitovski predsednici. A opet – iznenadilo nas. I to veoma neprijatno. Posledice iznenađenja još osećamo na svojoj koži. Idemo dalje. Mešanje nadležnosti može dovesti do nesagledivih posledica. Šta ako, recimo, policajci, u znak zahvalnosti za kelnersku saradnju, počnu da naplaćuju račune u kafanama? Ili šta – a i to se u SFRJotu događalo – neki ispizmljeni kelner prijavi treznog gosta. Zaustavi ga patrola, duva u balon, na displeju nula, ali zli kelner ima satisfakciju da je gostu zagorčao život. Što i zaslužuje jer nije ostavljao odgovarajući bakšiš.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
