OFF

I Oco je, po običaju, ponovo pobedio. Ušlo mu u naviku. Učinilo mi se, štaviše, da je bio mnogi zadovoljniji – i mnogo se više veselio – rezultatima ponovljenih izbora na koje je izašlo tridesetak odsto od – kolko ono bi – osamnaest hiljada glasača, nego onim, nazovimo ih glavnim, na kojima beše nameračio da osvoji apsolutnu većinu, ali na kojima mu apsolutna većina nije izašla u susret. Na popravnom jeste, dovranisala se i „popravila“ većina, pa je SNS na pojedinim glasačkim mestima osvajao i preko 70% glasova, što me je navelo na pomisao da je Vučić opsednut velikim cifrana, a da – bar u javnosti – ne haje mnogo za njihov smisao. Uzmimo primer iz prošlosti. Sedamdeset posto od sto miliona nekadašnjih inflacionih dinara jeste bio lavovski deo, ali je u prevodu na jezik menjačnice vredeo, da kažemo, 0,0000001 centa. Koliko otprilike – u prevodu na jezik parlamentarizma – vredi i svako poslaničko mesto osvojeno na poslednjim izborima.

Uz napomenu da toliko vredi za nas, sirotinju raju, a da za rajine državnike vredi nešto (ne mnogo, pojela inflacija) više, ali od toga sirotinja raja nema nikakve vajde. Na takva, sumorna razmišljanja takođe me je naveo Oco, to jest scena sa konferencije za štampu upriličene posle popravnog ispita, na kojoj je Vučić ispevao uobičajene hvalospeve SNS-ovskom poštenju, ne propuštajući priliku da žigoše niskost i nemoral opozicije.

Nije ta govorancija privukla moju pažnju, znam je napamet, nego mi je pažnju privukla gomila SNS omladinaca i omladinki postrojenih iz Ocovih leđa koji su služili kao off, kao onaj fantomski smeh iz pozadine koji u TV komendijama – po sili asocijacije – i te kako doprinosi sumnjivoj duhovitosti radnje, samo što se SNS-ov off nije smejao, nego se – disciplinovano aplaudirajući na za to predviđenim mestima – oduševljavao Ocovim mislima velikih ljudi, što je, pretpostavljam, trebalo da to oduševljenje prenese na široke narodne mase, a koliko je u tome uspelo, prosudite sami. Isto se tako, pomislih – ali sa pionirskim maramama – radilo i za SFRJ-otovog vakta, samo se oduševljenje uspešnije prenosilo, jer su izgleda mase intuitivno predosećale kakva vremena dolaze, pa su bile prezadovoljne što još ne behu nastupila.