Oktobarski saloon

Gradski sekretarijat za kulturu na čelu sa sekretarom, izvesnim Vladanom Vukosavljevićem, predložio je, i u skupštini Bujukšeher-Beograda progurao odluku da se Oktobarski salon ubuduće ima održavati umesto svake, svake druge godine. Nisam zalazio u sitna crevca sekretarijatskih obrazloženja, ali smeo bih se kladiti da se tu – između ostalih proseravanja – pominju „uštede“ i proče dobronamenosti. Da su imali malo mašte, sekretarijat i čeoni Vladan mogli su proturiti patku da Oktobarski salon nameravaju upodobiti venecijanskom Bijenalu. Ali, znate šta – Venecija bi sebi mogla dopustiti da likovnu smotru održava i svake četvrte godine, za razliku od Beograda (i Srbije), koji nisu u takvoj situaciji. A zašto nisu? Zato što se Beograd (i Srbija) – ovo je kopča sa vesternima – sve ubrzanije pretvaraju u Divlji zapad.

Nenaklonost – ako ne i otvorena mržnja – srpskih političkih elita (svih bez izuzetka) prema kulturi već je poslovična i na tu temu se nema bogzna šta novo reći, osim, možda, da se svaki kulturni projekat koji nadilazi nivo svečanih akademija o kojekakvim godišnjicama i naricanja o izgubljenim carstvima doživljava kao veleizdaja i strana okupacija. Eminentni predstavnici takve kulture – to su one plačipičke iz onomađašnje kolumne – neprestano nas ubeđuju da su za multipolarni sunovrat Srbije krivi „uticaji sa Zapada“, ali ja vama kažem da je glavni krivac za sve naše belaje upravo ta okamenjena, „patriotska“ kultura održavanja večitog statusa quo i zanošenja vlastodržačkih muda na krivinama.

Zašto, pitam se, Gradskom sekretarijatu za kulturu nije palo na pamet da predloži da se Grand parada ili neki od bezbrojnih rijaliti programa prikazuju svaki drugi mesec? Sad ću da vam kažem. Zato što bi da je postupio tako – što je, naravno, apsurdna pretpostavka – Gradski sekretarijat za kulturu, na čelu sa sekretarom, dobio preko nosa, da baš ne upotrebim sočniju reč koja počinje slovom „p“. Sirotinji raji, sluđenoj egzistencijalnim problemima, potpuno je svejedno (iako ne bi trebalo da joj bude svejedno) da li će se Oktobarski salon održavati svake druge godine ili se uopšte neće održavati, pa zašto to ne iskoristiti, a ušteđeni novac uložiti u neki opštenarodniji program? Ja mogu i da razumem da se štedeti mora i da para za eventualne nove manifestacije nema, ali ne mogu razumeti ukidanje ili proređivanje već postojećih. U tom smislu cenjeni publikume – potpisujte peticiju da se u Oktobarski salon ne dira. Ne treba se u Srbiji zajebavati sa oktobrima.