Oranje

Evo, recimo, narodnjaci, socijalisti i penzioneri – sve dilberi alavi na vlast – prihvatili se zajedno sa DSS-om ručke pluga, a na kraju brazde se obreli ispred pluga, u svojstvu tri vola koji vuku plug. Jer, nakon što su uzorali Đilasa, ispalo je da od upodobljenija vlasti neće biti ništa, jer principijelni DSS neće da deli vlast sa izdajnicima Kosova, nego zahteva izbore na svim nivoima. A to već može biti poveliki problem čak i za Overlordov astronomski rejting, jer Beograd ipak nije Ada ili već neka od varoši u kojima narodnjaci postižu “više nego ubedljive pobede”. Izbori bi vrlo lako mogli da Đilasa vrate u takozvani Stari dvor. I šta onda? Ništa! Džaba krečenje!

Ono, fakat, džaba je krečio i poslovični DSS jer – kako stvari stoje – Koštuničin će san o povratku na vlast ostati vlažan za sva vremena. DSS-ova ideologija – što će reći smušena papazjanija pogrešno pročitanog Karla Šmita, cincarske psihologije i vlaške magije – više ni u Srbiji ne premaša procenat podrške koji opskurne stranke imaju u bilo kojoj evropskoj zemlji. Taj DSS-ov procenat bio bi još i manji, bio bi u stvari ravan nuli, da nije harizmatične (?) ličnosti DSS-ovog lidera, da baš ne kažem firera, koji – za mene neobjašnjivo – uspeva da omađija i prevesla većinu najznačajnijih, mada suštinski beznačajnih, srpskih voždova.

DSS-ov trijumf zbog uspešnog spuštanja Crvenog Bana u narodnjačko dupe danas će simbolično koincidirati sa (danas, u petak, samo vrlo verovatnim) održavanjem Parade ponosa koja će, nadajmo se, proteći bez žrtava u ljudstvu i materijalu. Na poslu obezbeđenja parade angažovano je – kako sam se obavestio u novinčinama – ni manje ni više nego šest i po hiljada policaja, što je apsolutni rekord – kako se to u novogovoru kaže – ikad. Lobi zakletih protivnika Parade dao je sve od sebe da se sodomitski skup ne održi, pa je, čak, angažovao i patrijarha srpskog koji je blagoizvoleo dati antiparadni intervju. Šta je u tome loše, upitaće serpstvujušči namćori? Zar patrijarh srpski nema prava da daje intervjue i da u intervjuima iznosi svoje stavove? Naravno da ima pravo, naravno da niko iole razuman ne očekuje od patrijarha da podrži homoseksualnost, ali – zapitajmo se, braćo hrišćani – da li je homoseksualnost jedini greh u Srbiji? I apostol Pavle je strogo osuđivao homoseksualnost, ali – ako se dobro sećam – tek negde na sredini liste smrtnih grehova. I to mnogo probranijim rečnikom. Nigde, recimo, nije rekao da se budale ponose onim čega se pametni stide, ali nije propustio da osudi gordost, heteroseksualni blud, srebroljublje, simoniju, ubistvo, preljube, da ne nabrajam, sve dakle stvari o kojima Njegova Svetost u intervjuu ni mukajet.