Otkrivanje razotkrivanja 2

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Zašto je to tako, filozofsko je pitanje, kao što je filozofsko i sledeće: nije li vam malo čudno da određeni veledemokrati – koji se načelno zgražavaju što je Oco otkrio Pekićev spomenik – istovremeno – dobro namackani vazelinom – strpljivo stoje pred službenim ulazom u Visoko Dupe u nadi da će ih vlasnik dupeta pripustiti u vlast?

Ono, fakat, u Ocovom „otkrivanju“ bilo je poprilično predizbornosti, ali šta je to čudno u zemlji koja je duže od četvrt veka u stanju permanentne predizbornosti i u kojoj se politike (svih boja) ne mogu opisati drugačije nego kao uvlačenje u narodno dupe i zavlačenje ruku u narodni džep.

E, upravo je politika (neveštog i isfoliranog) uvlačenja u narodno dupe demokrate dovela u situaciju da – u potaji – stoje u redu pred Ocovim dupetom, a da mu – u javnosti – nabijaju na nos nepočinstva iz devedesetih. Da stvar bude crnja i gora, veledemokrati, kako vidimo, uopšte nisu u stanju da budu demokrati i Evropljani ako za protivnika nemaju nekog bauka koji – obučen u majicu sa Šešeljevim likom – Bulevar Zorana Đinđića pomoću nalepnica preimenuje u Bulevar Ratka Mladića.

Čim je Oco okrenuo ćurak naopako, čim se okanuo velikosrpskih nebuloza i prigrlio politiku evrointegracija, simbolički poredak srpskog društvenog besporetka se raspao kao kula od karata, da bi se nedugo potom – godinu-dve, kol’ko bi – raspala i Demokratska stranka. Iz rečenog sledi da je Demokratskoj stranci, onakva u kakvu se pretvorila posle Đinđićevog pogubljenja, društveni besporedak, to jest kulovsko-manihejski aparthejd, savršeno odgovarao jer joj je – umesto da radi na iskorenjivanju tribalizma (ne potiče on od Miloševića vakta), za šta je imala i dovoljno vremena i dovoljno mogućnosti – savršeno odgovaralo da se na vlasti održava pomoću sistema strašila… znate kako to funkcioniše. Ne glasate li za „nas“, na vlast će doći „oni“, pa ste vam majku majčinu. I pročaja. Svojatanje mrtvih velikana i njihovih spomenika – što će reći nekrofilija – nije uzrok naših vekovnih potucanja, ono je posledica kliničke smrti srpskog društva i njegova zamena idolima nacije, demokratije, socijaldemokratije, levice, desnice… zaokružite, đuturumi, šta vam odgovara, pa kad zaokružite, savijte poslednju stranicu Danasa u rolnu, nacrtajte na njoj Čiča-Glišu, pa je u aprilu ubacite u glasačku kutiju.