Mnogo je prašine podigla Ocova izjava (a koja pa nije) da će napraviti „borbenu vladu“ u kojoj će „na vladi“ sedeti ljudi spremni da se „biju za Srbiju“. Cinik bi sad mogao reći – zar mu ne bi bilo bolje da osnuje kik-boks klub, kome su borbenost i spremnost na bijenje u opisu radnog mesta, ali bi cinik – po običaju – samo polovično bio u pravu. Smisao (ili pre besmisao) kik-boks klubova jeste makljaža, ali da bi tuča uopšte bila moguća i u kik-boks klubovima se mnoge stvari moraju „odraditi“ takozvanim mirnim putem – treba odnekud namaći pare za klupske prostorije, treba kupiti opremu, treba tu neko da pere trenerke neko, opet, da bokserima vida rane… Da ne dužim – potrebna je logistika.
Šta je na tu temu napisao onaj filozofski nastrojeni pruski general, Fon Klauzevic? Evo, ukratko, šta: ko igra za raju (to jest strategiju) a zanemaruje logistiku – što će reći taktiku – završava u nižerazrednom Vratniku, a često i na nekom mnogo gorem mestu. Šipak bismo mi danas uživali u blagodetima (hm) liberalne demokratije da je Adolf Hitler vodio malo više računa o logistici. Na sreću nije. Razvukao vojsku preko pola sveta – vojska ko vojska, bila borbena pa svugde stizala – ali za vojskom nisu istom brzinom stizale čizme, konzerve, šinjeli, benzin, tovatna mast i proče sitnice neophodne za jedan uspešan rat i tako je Hitlerova mast otišla u propast.
Naša logistička baza tradicionalno je bila, kako se to kaže, „tanka“, a strategije su nam još tradicionalnije bile megalomanske, setite se samo kako je kralj Milan krenuo u rat protiv Bugarske – prvenstveno bez razloga, potom bez topova, municije, saniteta – i kako je sve to završilo i kako je moglo završili da ne bi dušmanske K.u.K, monarhije koja je – iz svojih razloga, naravno – Bugare vratila na početnu poziciju.
Ocova me danonoćna borbena gotovost sve više podseća na ratobornost kralja Milana i držim da je srećna okolnost po njega što – osim po srpskim školama – u Srbiji nužnika – čučavaca praktično više nema, jer da ih ima, lako bi mu se moglo dogoditi, kao što se kralju dogodilo, da mu neka podmuklica pretesteriše daske, pa da – da izvinite – upadne u kaku.
Tako vam je to na ovom svetu. Apsolutna moć sestra je bliznakinja apsolutne nemoći. Sad se samo nadam da Oco i Željko gorerečeno neće shvatiti kao pretnju, pa i na mene osuti paljbu iz teške artiljerije (za koju, na podobije kralja Milana, nemaju municije), kao što je osuo po našem gloduru, Draži, koji ponekad, fakat, ume da lane, ali – aman, ljudi – ako je Draža povod za podizanje borbene gotovosti na najviši sedmodnevni nivo – i ako je to vladina „borbenost“ – to samo znači da je Veliki Kelner već ušao u salu i da je možda već i dreknuo – fajront – ali ga u ovoj medijskoj buci i besu nismo čuli. A nismo ga čuli zato što nam je slon birvaktile prdnuo u uvo. Hadžija će biti onaj svat koji odgovori na filozofsko pitanje – otkuda slonovi u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
