Prvo što je Lukašenko pitao Tomu ticalo se Vučića i glasilo „Berlin?!“ Iz pouzdanih izvora bliskih predsedniku Toma mu je eksplicitno bez mucanja odgovorio: „Berlin!“
Lukašenko, još jednom: „Berlin?!!“ Toma: „Ber-lin. Nisam mislio na Berlin, ja sam mislio na Berlin sa Berlincima“. „A-ha“, razumeo je Lukašenko.
„Aleksandar Vučić je uspeo da izmami osmeh Angeli Merkel, čak nekoliko puta, a ona se ne smeje često“, rekao je Ivo Visković, poznavalac berlinskih slika i prilika.
Nije to ništa, ako se prisetimo da je Vesni Pešić izmamio nedvosmislenu podršku i uverenje da je on najbolje rešenje za Srbiju. „Mlad, ambiciozan čovek, koji će razbucati alkaponeovce koji su mu prethodili što u vlasti što u opoziciji. Ovo poslednje odnosilo se na Čedu& LDP.
Sad se pitam šta bi Transformer trebalo da uradi, pa da Merkelova prestane da (mu) se smeje i umesto na sajtu svoje Vlade, zapažanja o Vučićevoj poseti Berlinu, te „budućnosti“ odnosa Srbije i Nemačke počne da objavljuje na sajtu „Peščanika“, sajber lokaciji gde piše većina onih koji su nam Vučića doveli na vlast.
Da budemo precizni, jedina „javna ličnost“ koja nije prestajala da urniše Vučića i posmatra ga kroz istu dioptriju i onda kada su perjanice tzv. građanske Srbije bile spremne da vam saspu u lice najgrđe pomije, ako dirnete u njihovu vrašku viziju „Alek kao novi Đinđić“ i slične andrebretonovske imaginativne prodore u politiku, bio je i ostao Corax. Zašto i kako, reći će istorija, ali nije zgoreg zapamtiti. No, vratimo se Vučić-Merkelovoj i (pr)očaja glede Srbije.
Vučić, koji više ne zna gde mu je dupli dušek i peraja (za poplave), a gde skije i sličuge za Zimovanje u Feketićsfeldu, posetu Berlinu iskoristio je kao Oliver Tvist, siroče bez iđe ikog u poseti dobroj gospoji koja ga je vodala u zoo-vrt, poslastičarnice, lepe i blještave prodavnice igračaka, sa puno balona i igračaka. Rečju, ta poseta Berlinu bila je mali terapeutski Diznilend poslat Vučiću od Angela(e), u trenutku kad je tlo počelo da mu izmiče ispod nogu, zbog čega nije znao koga da optuži, jer to sa tlom može imati različite uzroke, koliko seizmičke toliko psihičke. Nećemo, dakle, o tome, jer, makar reč bila i o Transformeru, ne treba pratiti trendove raznih nadrišušumiga, koji su pročitavši „Frojd za početnike“ umislili da mogu da arbitriraju, ali i mobilišu buduće stanovnike „Laze Lazarevića“. Neke stvari su toliko belodane da je pitanje dobrog ukusa ne isticati njih, dočim je pitanje moralne higijene ponavljati neprestano ko je vršio odabir „Lazinih“ pitomaca, a onda pobegao u ludaru prekoputa, odakle se sve vidi naopačke kao u ogledalu, te s istim ubeđenjem samo suprotnim stavovima osipa drvlje i kamenje na svoj odabir i svoje čedo. Poručujem i jednima i drugima da se smatraju opsovanima.
Lično vas pozivam da ne zaboravite celu tu epizodu pripreme građanske Srbije na to da će Vučić izglancan, pokajan, i nevin ko novorođenče, da nam zameni Đinđića. No, i o tome, sada ne znamo mnogo, sačekaćemo istoriju. Tek, ni plagijat, ni ma šta u vezi s Vučićevom družbom, o čemu su svi znali apsolutno sve pre dolaska istih na vlast, a ko nije (slučajno znao) mogao se obavestiti na kiosku, kupivši novine koje uređuje do tančina obavešten o svim takvim pitanjima, kolega Milovan Brkić, ne može da zataška odgovornost najgrlatijih građanskih lobista, za ovaj slučaj bez presedana u novijoj istoriji.
U svakom slučaju, rekoh vam: Gangula je sve, Vučić je marioneta. Ko je to razumeo još pre izbora, taj je i pozornost, kako tada tako i danas, usmerio gde treba. Nisam mislila na Berlin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
