Petorica iz Salforda

 Da li je za Beka bolje da je većinski vlasnik Večernjih novosti, pa da ga juri Komisija za hartije od vrednosti, ili je bolje da je vlasnik Stanko Subotić Cane, pa da bez Novosti ostane po zakonu o oduzimanju imovine stečene kriminalnim aktivnostima? I na kraju krajeva, posmatrajući kroz slučaj Večernjih novosti, šta je tačno profesija Milana Beka? Neću da budem duhovita, pa da pitam: gde se za tu profesiju uči, pa da učim i ja. Više od svih ovih pitanja mene zanima sledeće: ko su onih pet lica koja, prema rečima Beka, imaju poslovne interese u fondu Salford, ovde u Srbiji i kako se zove njihovo zanimanje kad uspevaju, podsmevajući se u lice našoj disciplinovanoj i pacifikovanoj javnosti, da spreče uvoz svežeg mleka, bez koga smo ostali, ima već nekoliko meseci? KO SU ONI? Događaji koji su se protekle nedelje stizali jedan za drugim poučili su nas da je Milan Beko bio obavešten da se njemu i njegovom prijatelju Miroslavu Miškoviću, sprema scenario sličan onome koji je već zadesio Bogoljuba Karića. Poštujući, naravno, neke nijansirane razlike u izvedbi, ako ih bude. Dobro obavešteni kuloari tvrde da Mišković mora pod hitno da proda svoj trgovinski lanac Maxi, jer u suprotnom neće moći da servisira prispele bankarske kredite, a i ako ga proda, ostaće u dugu prema svojim dobavljačima , a na toj tački bi njime mogli da se pozabave i neki drugi organi koji nisu poreski. Prislinom odlukom da porez na kupoprodajnu transakciju za tu firmu plati u Srbiji gde mu je skuplje, a ne tamo gde je registrovana firma gde mu je jevtinije, Mišković je en pleine air, što bi rekli Francuzi, platio politički reket u nadi da mu se neće dogoditi ništa gore. Milan Beko je, objavljujući javno da je vlasnik, većinskog paketa akcija Večernjih novosti sebi na vrat navrzao Komisiju za hartije od vrednosti, procenjujući je kao lakšeg protivnika od dva napred navedena. Čim je stekao 25 odsto akcija Večernjih novosti, a on je vlasnik i više od 60 odsto, Beko je morao da objavi ponudu za preuzimanje i svih ostalih akcija, u ovom slučaju paketa od 30 i kusur odsto koji su u vlasništvu države Srbije. Tri firme za koje je Beko priznao da su njegove, ne objavljujući blagovremenu ovu ponudu, počinile su prekršaj zašta odgovaraju one, a ne vlasnik, a pošto su registrovane u inostranstvu, teško da im odavde pravno može iko doakati. Ionako su kazne za privredne prekršaje visinom nedostojne tako velikih igrača. E sad, šta će se desiti, ako Beko objavi ponudu za preuzimanje? Na Berzi se, navodno, već mesecima ne trguje akcijama Novosti, pa se ne može utvrditi cena na kojoj bi ta ponuda bila bazirana. Komisija za hartije od vrednosti bi, zato, morala da odbije zahtev Milana Beka da ta ponuda bude komisijski odobrena. Pošto je to razlog van moći samoga Beka, pitanje je šta će država proceniti da zakon nalaže dalje. I da ponuda bude odobrena, pitanje je želi li država Srbija da se liši svog udela u Novostima. Ukoliko su u pravu oni, koji misle da Beko nema novca za otkup tih državnih 34 odsto, on će morati svoj udeo u tim noviama da proda do granice od 25 odsto. Ko će ga kupiti?

HEDŽOVANJE ILI LOBIRANJE: Beko nas je posredno obavestio da je u najvećem prijateljstvu sa medijskim divom VAC-om kao i sa prvim čovekom Novosti Manojlom Vukotićem. To što su se dva njegova prijatelja „pokrljala“ preko tih istih Novosti, nema veze sa Bekom. Njihova lična stvar. Ne može biti da se VAC u igru vraća slučajno. Kao što ne može biti da je na čelu Upravnog odbora Imleka baš sada izbio jedan britanski diplomata sa iskustvom. Sa VAC-om se država Srbija malo zakačila, ali VAC je od nedavno vlasnik beogradske Politike preko firme Ost holding iz Beča u kojoj je suvlasnik Evropska banka za obnovu i razvoj. Izgleda za sada mali suvlasnik, ali sa tom Bankom, koliko je poznato, vlasti u Srbiji ne bi se kačile ni po cenu celih Novosti, a ne pišljivih šezdesetak odsto. I na kraju, koji je posao za VAC, u slučaju Novosti, obavio Beko? Ako zanemarimo činjenicu da hedžovanje kod nas nije zakonski regulisano, a ni političko lobiranje nije baš propisano, ne liči sve ovo samo meni na tu glupost, kako je otprilike Suzan Saradon TO opisala u intervjuu koji su slučajno prenele baš Novosti. Američka komisija za hartije od vrednosti (SEC) nedavno je pokrenula postupak za ispitivanje veza koje neki hedž fondovi i njihgovi menadžeri imaju na američkom Kaptolu, odnosno u Kongresu. Postupak prati cela studija dva naučnika, prema kojoj je maltene dokazana neposredna veza između hedž fondova, koji imaju registrovane troškove na političko lobiranje i njihove pojačane investicione aktivnosti u akcije firmi iz delatnosti osetljivih na političke odluke. Za čim juri SEC? Za pravnim dokazima u vezi sa sumnjom da ovi fondovi benefite postižu kupovinom privatnih političkih informacija na američkom Kaptolu. Zanimljivo, da se oni ređe odlučuju da utiču na odluke političara, a više su spremni da plate insajderske unpred-informacije o njihovim odlukama ili, recimo, izmenama zakona koji pogađaju na politiku izuzetno osetljive firme. Naučna studija je dokazala da ovi hedž fondovi imaju u svojim portfeljima za 17,9 odsto više, na politiku osetljivih, akcija nego fondovi koji ne plaćaju političko lobiranja. Iz toga prirodno sleduje i nalaz da na akcijama osetljivim na politiku zarađuju više nego fondovi bez izdataka na već pomenute lobiste. Ali šta ih je konačno učinilo sumnjivim nadležnim organima: njihovi menadžeri nisu ni izbliza tako uspešni u operisanja akcijama svih drugih firmi. Kao domaću ilustraciju ovog posla navešću dva primera. Jedan mi je funkcioner Vlade Srbije svojevremeno pričao kako jedan od naših najpoznatijih kontroverznih biznismena „uvek i nepogrešiv, ide ispred svakog zakonskog rešenja“. „Neko ga brifuje sa najvišeg mesta“. A kad je objavljena ponuda za preuzimanje Luke Beograd sa direktorkom Beogradske berze i jednim brokerom učestvovala sam u nekoj emisiji televizije Politika. Pa je voditelj stalno insistirao na činjenici „da se zna da će urbanistički plan za prostor Luke Beograd biti promenjen“. Broker se nije dao zbuniti: mi to ne znamo. I tačka. Da li su, ipak, znali?

Autor je zaposlen u NIN-u