Idem na Kosovo, pa taman me gađali kamenjem i jajima, tako je Overlord Vučić izjavio uoči odlaska mečki na rupu, to jest pred predstavnike kosovskih opština. Hm! Gde ima dima, znamo čega ima. Možda je Vučić došao do nekih „bezbedonosnih“ procena sa terena. Ali ako stvar sagledamo dijalektički, eventualno jajokamenovanje na kraju bi se Overlordu moglo i isplatiti. Seća li se još iko da su svojevremeno kosovski Srbi jajima, a bogme i kamenjem, gađali lično Koštunicu, koji je sada u Mitrovici sve i svja.
Vo vremja ono, najbolju prođu na severu Kosova imao je Slobodan Milošević, posledično i SPS. Kada se Koštunica dokopao vlasti, usledio je nagli zaokret udesno. Cinici kažu da političke sklonosti kosovskih Srba u velikoj meri zavise od ideologije dilbera u čijim se rukama nalazi ključ državne kase. Ruku na srce, kasa i u takozvanom ostatku Srbije ima snagu opijuma za narod. To Overlord dobro zna. Znaju to i kosovski Srbi. Koji će – ovo mi je sms-om dojavila baba Kurana – vrlo brzo leći na rudu.
Čemu onda dramoseraj? Eh, čemu? Ne ide bez toga, dame i gospodo. Tradicionalna težina naših srpskih života mnogo duguje srpskoj sklonosti ka teškim rečima, koje ponekad (B. Miljković) mogu i da ubiju. Dobro, politika, ne samo ovdašnja, na neki način živi od nasilja nad jezikom, često i nad smislom i tu se ništa ne može učiniti. Ama naši ga politikanti baš ne umeju da se obuzdaju. Da i ne govorim koliko nisu u stanju da malo osavremene svoje govorancije. Kako se govorilo pred kraj XIX, tako se govori i početkom XXI veka. Bombastično! Patetično! Velikomučenički!
Nije džaba onaj starac govorio – kakve su ti misli, takav ti je i život. Šta je starac hteo da kaže, to jest – šta sam hteo ja da kažem. Evo šta, cenjeni publikume. Ako vam je pošto-poto stalo da svaki dan bude istorijski, a svaka odluka sudbonosna, nemojte se čuditi kad vam na kraju tako i bude, bez obzira na to što vam namera nije bila ni istorijska ni sudbonosna, nego ste samo hteli da zasenite prostotu. Je li to sve što sam imao da kažem? Nije! Ima još. Ne bi trebalo, da kažemo, trčati pred rudu. Zle slutnje se, fakat, često obistine, ali ne toliko zahvaljujući dejstvu zlih duhova koliko pukim davanjem ideje. Imajte na umu da se prva otmica aviona dogodila na filmu. Kao i mnoge druge prve stvari. Pa sad, ako kreneš na Kosovo ravno najavljujući jajokamenovanje, onda se nemoj čuditi ako ga i doživiš. Što – po meni – nipošto ne bi smelo da se dogodi. Nezadovoljstvo jeste veliko, ali nisu samo kosovski Srbi nezadovoljni, mada im – činjenica je – uopšte nije lako. Ne bi to bio dobar primer. Moglo bi se to preneti i na Srbe u Srbiji bez pokrajina. Pa bi moglo da se dogodi da na kraju imamo pokrajine bez Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
