Poplava afekata 2

Kao što juče napisah, ovogodišnja poplava (i prateća panika) bitno je manja nego ona od pre dve godine, što je stvar koja baš i nije išla naruku tiražima ovdašnjih novinčina, vazda željnih haosa i krvi, tako da su se – umesto raspirivanju histerije – žutare odale huškanju na čemer, jad i malodušnost. „Tuga!“ „Pustoš!“ „Poplava sve odnela!“ – eto nekih ohrabrujućih naslova i podnaslova. Takođe sam primetio da je Ocov ovogodišnji povodanjski amok značajno manji nego onaj predvegodišnji. Jeste Oco obišao poplavljena područja – za razliku od Famoznog, to mu i jeste u opisu radnog mesta – ali ni traga onoj hiperusplahirenosti, hiperpreduzimljivosti i – moram upotrebiti englesku reč, jer u srpskom nema odgovarajuće – raznoraznim overdoingsima, a koliko vidim ni načalnik đeneralštaba nije izveden na liniju fronta da nadzire punjenje džakova peskom, što je, po meni, značajan korak u pravcu demilitarizacije prirodnih katastrofa.

Dobro, de, sa prirodnim ćemo se katastrofama nekako izboriti, ali šta da radimo sa natprirodnim? Nakon što je čačanski gradonačelnik razotkrio podmuklu zaveru Hidrometeorološkog zavoda, njegov mnogo poznatiji brat, famozni Veljo Ilić, je odgovornost za povodanj pripisao Gospodu Bogu lično. Strogo teološki gledano, Veljo je u dibidus pravu – kao i sve ostalo na ovom palom svetu, ni poplava se nije mogla dogoditi mimo Božijeg dopuštenja – ali budući da osnovano sumnjam u Veljovu teološku naobrazbu, a još više u njegovo uvažavanje Božijih nauma – sklon sam da zaključim da je Veljo odgovornost svalio na Boga da bi je skinuo sa sebe.

Kad smo već kod Boga, ni neke njegove ovozemaljske kuće nisu pošteđene, manastir Rovni, poznat i kao Valjevska Gračanica, na primer. Voda prodrla u manastirsku crkvu i to je sveštenstvo i verništvo rečenog manastira dovelo u stanje teškog afekta. I – šta je preduzelo sveštenstvo i verništvo? Latilo se lopata, džakova i ostalih protivpoplavnih alatki. Ma jok more. Provalilo na sednicu SO Valjevo. Zašto? Da pozove odbornike u pomoć? Opet – jok. Provalilo sveštenstvo i verništvo da protestuje zbog toga što je manastir predviđen za potapanje u akumulacionom jezeru brane Stubo-Rovni, ili tako nekako. E sad, sticajem okolnosti i ja znam ponešto o brani Stubo-Rovni – godinama prolazim pored nje na putu u zavičaj – i ako me pamćenje ne vera, čini mi se da je gradnja tog vodoprivrednog objekta započela u vreme kada sam bio dete, a isto mi se tako čini da će biti napunjena u limburgu mesecu kukovog leta, tako da mansatrirsko sveštenstvo i verništvo može da odahne. Do sledećeg afekta.