Promene rasporeda

Sa tri glasa (koliko je nedostajalo do propisane dvotrećinske većine) 2015. zaustavljen ulazak Prištine u Unesko, NJujork tajms je nazvao „značajnom političkom pobedom Srbije“, a iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić je izvesno ocenio najprikladnijim rečima: „Ako me pitate ko je pobedio, dajem jasan odgovor – pobedila je šansa za fer dijalog i izgradnju poverenja.“ Nije vreme za emocije, savet je monaha.

Šef diplomatije Ivica Dačić kao da nije čuo smireni savet kaluđera. Ministar je, uz osmeh, pomalo cinično kazao i ovo: „Hvala i onima koji su glasali za prijem Kosova, jer su pokazali da nam nisu baš neki prijatelji.“ Među takvima su – pored više drugih – i Ujedinjeni Arapski Emirati, iz čijeg sastava dolaze u nas toliko hvaljeni ekonomski dobrotvori, i Saudijska Arabija, čiji je princ u Beogradu upravo najtoplije primljen i ugošćen.

Simultanka svetskih odnosa je uvek veoma složena partija, često različitih verovanja i postupaka. Valjan je primer upravo jedna skorija iz Uneska, zapravo još sasvim nedovršena. Pre četiri godine Palestina je primljena u članstvo Uneska (sa 107 glasova podrške, 14 protiv i 52 uzdržana), uz svekoliko protivljenje SAD. Vašington je odmah odgovorio obustavljanjem uplate za izdržavanje agencije, pozivajući se na odluke Kongresa iz devedesetih da nema američkog davanja „organizacijama i grupama koje nemaju međunarodno priznate atribute državnosti“, što je bilo upućeno Palestini. Oktobra 2011. na uobičajeni broj računa nije poslato očekivanih bar šezdeset miliona dolara. Sjedinjene Države, inače, tradicionalno doprinose budžetu Uneska 22 procenta. Uzaludan je bio apel, pismo generalne direktorke Irine Bokove u Vašington postu, protiv kolektivnog kažnjavanja. Dve godine kasnije – prema pravilima Uneska o članarini – Amerika je izgubila pravo na glasanje i odlučivanje u Unesku. Isto se, uzgred, dogodilo i sa Izraelom, koji je tada sledio ponašanje Vašingtona i svoje računice: prestao je da plaća i „po isteku roka“ i on ostao bez glasa. Današnje dugovanje Amerike, kako je sabrala agencija AP, dostiže više od tri stotine miliona dolara.

Državni sekretar DŽon Keri upravo je u Parizu, uoči ovog redovnog dvogodišnjeg plenarnog skupa Uneska, obećao da će „poraditi sa Kongresom, kako bi se obnovilo američko plaćanje“. Sjedinjene Države, pošto je Švajcarska u poslednjem trenutku odustala od kandidature („odlaže“ je do 2019. i „ne može da se tumači kao usluga Vašingtonu“, zvanično je protumačeno u Bernu) u Izvršnom komitetu – za šest mesta ostalo isto toliko takmaca – ponovo su izabrane u upravljačko telo, iako su još i dužnik i kažnjenik. Komentatori govore o američkoj „ofanzivi diplomatskog šarma“, koju je u zadnji čas ministar obavljao i kao domaćin posebnog ručka; zaključuju da je sačuvana „preostala formalna poluga američkog uticaja u mehanizmu Uneska“. Analitičari nalaze da se – po svemu vidljivom – „ravnoteža moći i struktura političkog uticaja unutar Uneska menja“, pa time i ishod dnevnog reda.

Unesko je u Londonu osnovan na skupu četrdesetak država, odmah posle završetka Drugog svetskog rata, novembra 1945, manje od mesec dana pošto su stvorene Ujedinjene nacije; kako je tada poručeno da „gradi mir u glavama ljudi“, unapređujući saradnju u obrazovanju, nauci i kulturi. Još 1942. je, takođe u Londonu, održan skup savezničkih ministara obrazovanja, kao prethodnica buduće misije, a i kao amanet, još od dvadesetih godina prošlog veka delovanja ranih komiteta za međunarodnu intelektualnu saradnju u Ženevi i Parizu.

Zanimljiv je za bolje razumevanje narastanja, sigurno i sazrevanja Uneska, detalj o načinu sporazumevanja u Unesku. Na zasedanjima Generalne konferencije jezici za sporazumevanje su u početku bili engleski i francuski, od 1950. dodat je španski, 1954. je uveden ruski, a 1974. arapski, konačno od 1977. i kineski.