U vreme protesta zbog krađe na lokalnim izborima 1996-97. godine, demonstracije su u glavnom gradu održavane pod parolom „Beograd je svet“. Parola je bila široko prihvaćena i tada se zaista činilo ne samo da je Beograd svet već i da energiju i optimizam tada uglavnom mlađih demonstranata ništa ne može da pobedi. Davno su prošla ta vremena. Mladi koji su 96-97. šetali beogradskim i ulicama drugih gradova Srbije, porasli, mnogi završili fakultete, magistrirali, doktorirali, sabrali „dva i dva“, shvatili da se od parola ne živi i pobegli u beli svet.
U poslednje vreme i glavni grad Albanije je postao svet. Malo-malo pa se neki međunarodni skup održava u Tirani, glavnom gradu Albanije. Međunarodne i regionalne konferencije, politički, ekonomski, umetnički skupovi… Enver Hodža, albanski lider u vreme komunizma verovatno se okreće u grobu pošto zemlja koju je decenijama predvodio odavno nije izolovani deo Starog kontinenta. Nisam bila u Tirani, ali od onih koji su posetili taj grad, čujem da je reč o specifičnoj sredini koja i dalje u mnogo čemu zaostaje za razvijenim svetom. Ipak, nije tvrde, Tirana onako tužna, ružna i siva, fasade, bar u centru, okrečene, gradi se na sve strane, oseća se neka energija i živost. Zaslugu za nov imidž Tirane ima i aktuelni albanski premijer Edi Rama, koji je kao gradonačelnik, kažu, preporodio grad.
Tirana je postala bitno odredište i za srpske političare. Između Srbije i Albanije decenijama je postojao zid, a poslednjih meseci nagrnuli ministri u Tiranu: Zorana Mihajlović, Nebojša Stefanović, Ivica Dačić. Danas i premijer Srbije treba da stigne u dvodnevnu posetu Albaniji. Prvu i istorijsku. Pre nekoliko meseci Edi Rama bio u Beogradu. Poseta je imala i poznati propratni incident, koji je bio minoran u poređenju sa skandalom, dronom i tučom, na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija u Beogradu. Incident po incident i dođosmo do otopljavanja i najboljih odnosa Beograda i Tirane u novijoj istoriji. Ruku na srce, ti najbolji odnosi i nisu neki uspeh pošto do sada, izuzev diplomatskih, faktički nikakvih odnosa nije ni bilo.
Vučićevoj poseti prethodile prigodne izjave. Primećujući da bi neki želeli da Srbija prekine sve kontakte sa Albanijom, Vučić je istakao da dve zemlje treba da uspostave što bolje odnose. „Albanci su narod u ekspanziji, sa njima treba da imamo dobre odnose“, poručio je Vučić. Edi Rama poručio da dve zemlje treba da prodube saradnju i koračaju na putu mira i evropskih integracija. „Albanija i Srbija, albanski i srpski narod, mogu da urade za Balkan danas ono što su Francuska i Nemačka, francuski i nemački narod, uradili za Evropu posle Drugog svetskog rata“, ocenjuje Rama. On je, znači de Gol, a Vučić Adenauer. Ambiciozno. Da li i ostvarivo? Da li su njih dvojica dostojni takvog poređenja?
Otopljavanje između dve zemlje i naroda čiju istoriju karakterišu, najblaže rečeno, turbulentni i često otvoreno neprijateljski odnosi, svakako su za pohvalu. Dva premijera će sigurno i zbog ovog, kao i prethodnog susreta u Beogradu, pobrati pohvale i simpatije zapadne javnosti i političara. U svojim zemljama će sigurno biti suočeni sa brojnim kritikama jer se sreću sa „vekovnim neprijateljima“. Rama i Vučić bi trebalo da učine koliko mogu na normalizaciji odnosa, što znači da sami ne daju povod za dizanje tenzija, ali i da članovi njihovih vlada i stranaka „spuste loptu“. Šta vredi ako oni pozivaju na normalizaciju, kad njihovi „Drecuni“ u svemu i uvek vide ili prizivaju „veliku Albaniju“ i nove sukobe? Ako se ponovo sve svede na glumu za Brisel, neće valjati.
Bilo bi lepo i da nam de Gol i Adenauer, pardon Rama i Vučić, otkriju tajnu. Ko stoji iza drona na utakmici Srbija-Albanija?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
