Nestade i Radio B92, onakav kakav je doskora bio, a meni to – po ovoj vrućinčini – promače neopaženo. Ono, fakat, video sam na onom auto-ekrančiću da umesto B92 piše Play, ali sam to pripisao opštem pokarabasivanju idiotske naprave za prikazivanje besmislenih podataka poput spoljašnje temperature koju mi takozvani board computer – iz samo njemu znanih razloga – već mesec i po dana pokazuje u Farenhajtima.
Nisam ja neki naročiti radiolog. U kući radio ne slušam, u onoj mojoj kafanici – osim u nužniku – vrlo tiho svira neka, što reko Teofil, radio-stanica za romantične taksiste, a u krntiji sam odvajkada radio-aparat držao podešen na B92, čisto da bih razbijao monotoniju vožnje po srpskim bespućima, a ponekad i da bih popizdio, kao ono, ako se sećate, kada su dva radio-pametnjakovića dva sata na devedesetdvojci pričali o tome sme li se jesti ljudsko meso ili ne.
Posle te ljudožderske emisije bejah auto-radio podesio na Beograd 202, ama posle nekoliko dana vratio sam se – kako bi to novindžije rekle – „radiju moje mladosti“. Moć navike! Inercija!
To što izvan krntije ne slušam radio uopšte ne znači da ne čitam šta se zbiva sa radio-stanicama. Posledično sam iz nekoliko tekstova u novinčinama saznao da je B92 dibidus promenio koncepciju, da je ukinuo informativni program… praktično sve, osim lakih nota i teškog smaranja.
Takođe sam video da su mnogi dobri ljudi popizdili zbog devedesetdvojkinog sunovrata u totalnu komercijalu. Saučestvujem u njihovom bolu, ali ne znam šta su očekivali i čemu su se nadali. Devedesetdvojka jeste odigrala blistavu ulogu u košmaru devedesetih, jeste da bi bilo vrlo dobro da je ostala ono što je bila, ali devedesetdvojkin menadžment i novindžiluk u toj stvari nisu ništa krivi. A ko je kriv? E, na to pitanje će vam odgovor dati komentatorski mudroseri, a mi idemo dalje.
U stvari se vraćamo na staru temu, na srpstvo i mediokritetstvo. Kao što smo u prethodnim nastavcima već apsolvirali, mediokriteti terorišu ovaj svet tako što sve svode na svoju pamet i što sve premeravaju svojim aršinima, pa su posledično na svoju pamet i svoju meru sveli i B92. A koja je to pamet i koji su to aršini, o tome se možete obavestiti na sajtu „novog“ B92, u video-klipu o nekoj avangardnoj Nemici koja je nameračila da šokira (emancipuje?) sugrađane tako što je ceo dan hodala gola po gradu. Pogledao sam taj klip. I – šta kažem? Pošteno govoreći, mlada dama je – štono se kaže – dobra riba, ali me je više od daminih draži oduševila reakcija njenih sugrađana. Niko na nju, uprkos golotinji (ili možda baš zbog golotinje) nije obraćao pažnju. Kako li bi prošla da se umesto Diseldorfom gola šetala po Beogradu, o tome sami donesite sud.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
