Recycle Bin Ćirjak

Na tom me mestu Abu Ćirjak kritikuje što se kao „najpoznatiji bajinobaštanski arabista“ nisam vinuo do spoznaje da se sin na arapskom kaže „bin“, a ne “ abu“ – kako sam Ćirjaka nazvao – što nije u saglasju sa činjeničnošću, jer sam iz avanturističkih romana još kao dečak doznao da se sin na arapskom kaže „bin“, ali meni nije ni bila namera da ga nazovem „sin“, nego upravo „abu“. Pojma, zapravo, nemam šta „abu“ znači, ali računao sam da Abu Nidal i Abu Hamza, kao rođeni Arapi (umal ne napisah Beograđani) to dobro znaju, pa sam im, kao brata po „abu“ pridružio i Ćirjaka, ne u nameri da ga oglasim teroristom nego da malo ćeram komendiju, ali Ćirjak ko Ćirjak, stvar shvatio ozbiljno, a ja – uviđavan kakav sam – uvažio njegovu primedbu i preimenovao ga u – gornji naslov.

Jedna je, naime stvar, biti terorista, a sasvim druga biti serator, doduše na pravom mestu za tu rabotu, u Smajlovićkinoj Rotopalanci koja se poslednjih nedelja upustila u zajednički opstipacioni poduhvat da krivicu za srpske razdore, poraze i posrtanja sa savesti Smajlovićkinih sponzora prebaci na raboš Konstantinovićeve Filozofije palanke. Iz tog mučnog natezanja na kolektivnoj klozetskoj šolji u Makedonskoj 29 ispala je poprilična količina misaonih brabonjaka, među kojima su Bin Ćirjakovi pravi biseri, naročito oni u kojima nariče nad odsustvom dijaloga i neprincipijelnim autošovinističkom napadima na njegovu ličnost.

Ne bi mi palo na pamet da Bin Ćirjaku osporim pravo da kritikuje bilo koju knjigu ili osobu, da se u kritikama ne služi proverenom palanačkom metodologijom, što će reći podvalama, podmetanjima i potkazivanjima, pa tako, recimo, kad jedan „autošovinista“ Dveri srpske metaforično nazove „zveri srpske“, mister Bin ga pred javnošću brže bolje opanjka da je zverima nazvao sve Srbe. Za razliku, međutim, od Smajlovićke, koja je rat protiv Filozofije palanke pokrenula po zadatku, nemajući pojma o čemu se tu zapravo radi, Recycle Ćirjak ga vodi iz ubeđenja, zato što to dobro zna i što se prepoznao, pa naumio da ukloni neprijatnog svedoka.

To bi se možda dalo izlečiti nabijanjem Smajlovićke i Bina na figurativni Crven Ban, uparene, na podobije onih dvostrukih propelera na turboelisnim avionima čija je vazdušna struja dovoljno jaka da razveje smrad mentalne kasabalijske prčetine koju Bin Ćirjak i Bint Ismail šire po Srbiji, ali šta ako Smajlovićka i Bin Ćirjak zakukaju da ih nisam nabio na Crven Ban, nego – kao produžena ruka neoosmanizma – na drenov kolac.