Premijer Srbije Aleksandar Vučić vratio se iz, jedni kažu, uspešne i istorijske, drugi tvrde promašene i propagandne, posete Americi. Istina je verovatno negde na sredini. Jeste da, zbog porodične tragedije, domaćin, potpredsednik SAD Džozef Bajden nije mogao da se sastane sa premijerom Srbije i da je Vučića u Vašingtonu, realno, primio „niži“ ešalon državnih službenika, ali svaka poseta i kontakti sa vodećom svetskom silom su važni. Mada bi verovatno bilo pametnije da je Vučićev put u Vašington odložen zbog smrti Bajdenovog sina, ali i ovako će valjda biti neke koristi. Ili bar neće biti štete.
Vučićev boravak u SAD bio je kratak, međutim, sreo je dosta ljudi, obišao Vašington i svašta je mogao da vidi za tih nekoliko dana. Sećam se i ja sam davnih godina bila u Vašingtonu, imam i slike iz Bele kuće, Stejt dipartmenta, Kongresa i sličnih turističko-političkih atrakcija kao dokaz. Čudna je ta Amerika. A tek Amerikanci. Možete da prezirete i kritikujete američku politiku, imperijalizam, hegemonizam… ali što Amerikanci umeju da kritikuju svoje političare, čudo jedno. Bar su takvi bili oni koje sam ja sretala. Još kad krenu s onim svojim ludim sportovima, bejzbol, ragbi… i izrekama. Jednu od njih ste sigurno čuli: „U životu su sigurne dve stvari – smrt i plaćanje poreza“. Da li Srbija polako postaje Amerika? Naravno, ne po ragbiju, standardu i ekonomiji već porezima. Smrt se kao obavezna stavka podrazumeva, a sad imamo PDV na sve i svašta, kao i sve veći porez na imovinu.
Građane svih delova Srbije, različitih polova, vera, nacija, političkih stavova, seksualnog opredeljenja… spojila je ovih nedelja ista briga. Svi smo s nestrpljenjem čekali kovertu Uprave za javne prihode i sa strahom je otvarali. Koliki će nam porez na stanove i kuće razrezati ove godine gradski i opštinski „oci“, tj. vlasti? Za utehu, većina lokalnih uprava nije zvanično povećala poreze na imovinu, ali građani su zato dobili poreze koji su, u poređenju sa prošlom godinom, veći. Jednima malo veći, drugima značajno veći, a treći su padali u nesvest kad su videli višestruko povećanu sumu. Kako? Pa porezi na imovinu nisu povećani. Koliki li će nam stizati računi kad povećaju porez, tj. poresku osnovicu?
Dvostruko veći iznos poreza na stan, u odnosu na prošlu godinu, dobilo je ili će tek dobiti, 135.000 Beograđana. Situacija je slična u drugim gradovima. Kako to da porez na nekretnine nije povećan, a dobili smo uvećane račune? Objašnjenje je, bar u beogradskom slučaju više nego „logično“. Gradonačelnik Siniša Mali je rekao da porez plaćamo prema zoni, ne prema izgledu kuće. Nek je udžerica, ako je u ekstra zoni, ima da košta. Gradska Uprava prihoda je objasnila još stručnije – u Beogradu je uvedena samo jedna nova zona, poreska osnova je tek neznatno „korigovana“, ali razlog za uvećanje iznosa je ukidanje poreskih olakšica nakon sređivanja baze podataka. Ništa logičnije. Odjednom je 135 hiljada Beograđana ostalo bez poreskih olakšica, sređivanje baze podataka je dovelo do toga da je porez mnogima povećan duplo i da komšije za stanove iste kvadrature, vrata do vrata plaćaju drugačije iznose… Ništa logičnije.
Nisu samo domaći stručnjaci briljirali. Rođeni Švajcarac Aleksander Grunauer, direktor Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ u Beogradu, poručio je: „Porez mora da se plaća, naročito u situaciji kada su i država i lokalne samouprave u problemima i nemaju sredstava“. Porez zaista mora da se plaća, ali ne samo zato što su državi, na lokalnom i višem nivou potrebne pare već i da bi ona u korist nas građana obavljala poslove za naše potrebe. A kako nam funkcionišu lokalna i državna uprava, višestruko ih preplaćujemo. I možda bi bilo logičnije da oni nama plaćaju porez, na nešto, bilo šta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
