Tečnosti, više tečnosti, što bi rekli Gete i dr Nada Macura. A sećate li se šta je rekao Sartr? Rekao je da je put u pakao popločan dobrim namerama. Ali stavite prst na čelo, razmislite malo, nije li tečnost vrlo zavlačit pojam. Tečna je ambrozija, ali je tečna i sona kiselina. Tečna je izvorska voda, ali je tečna i rakija. Vidim ovih dana u crnim hronikama ľ a ima li uopšte ovde drugih hronika ľ da auto-moto bekrije vrše genocid po srpskim džadama. Ne trčite pred rudu. Nije mi namera da svalim krivicu na dr Nadu; dama svima misli dobro. Druga je tema naše današnje kolumne. Najavljena je u naslovu.
Srpstvo, dakle, i bekrijstvo. Srpstvo i bekrijstvo je da kažemo pojam još kompleksniji od pojma tečnosti, a stoji u uskoj vezi sa seljačkom politikom. Sad ćete se zapitati ľ kakve veze imaju bekrijanje i seljačka politika? Sad ću da vam to objasnim. Kao što postoje dobri, ôpatriotskiö Srbi, i loši, ôizdajničkiö Srbi, u Srbiji postoje ôdobreö i ôlošeö bekrije. Tako su, recimo, mitske terevenke ônašeg Đureö ľ ne mislim na šnajdera, nego na pesnika ľ prerasle u legendu, postale deo ônaše tradicijeö, stvar za svaku pohvalu, dočim se već sa Pekićem stvar iskomplikovala. Koliko sam samo puta, u potucanjima se po književnim večerima naše zemlje ponosne, čuo lokalnog kultur-prdonju kako kaže: ôDobar je bio Pekić pisac, ali je, brate, mnogo pio.ö Mislite li vi da je kultur-prdonja pio nešto manje od blaženopočivšeg Pekića. Ma jok! Ma kakvi. Ma idi beži. Najčešće je pio kao smuk. A kao smuk je pio jer je pio na mukte. Na račun nekog SIZ-a. Opštine. Nebitno.
Pila je, fakat, i moja malenkost. Ama su mi kultur-prdonje počesto išle na Crven Ban. Kad ne bih bivao nadrkan, prelazio bih ćutke preko prdonjskih proseravanja, ali nisam baš uvek bio dobre volje, pa bih ľ jerezan kakav sam u mlađim danima znao biti ľ prdonjama umeo postaviti sledeće pitanje: ôA je li, bogati, da nije Pekić nekim slučajem pio na tvoj račun? Da te nije nešto u pijanstvu uvredio.ö I pročajaů
Tu bi se kulturľ prdonje zdravo uzibretile i potražile pribežište u seljačkoj politici. ôMa gde (ponekad i ôđeö), ma kakvi, daleko bilo, nije mi ni u snu palo na pamet da rezilim Pekića, nego se pitam, a da šta bi još Pekić ľ da počem nije pio ľ mogao napisati. I koliko bi to bilo ôboljeö. Eto, tako to funkcioniše. Seljačka inferiornost i pokvarenjaštvo se momentalno zaogrnu ôvišimö interesom. I tako će to funkcionisati do kraja sveta. I zato treba poslušati dr Nadu, piti što više tečnosti, čitati Pekića, ali u auto ne ulaziti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
