Srpstvo i policajstvo

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Malo komendije nikad nije na odmet, ali treba zasvirati. za pojas zađenuti, pa se okrenuti ozbiljnim temama, a policajna država je jedna od najozbiljnijih. Temelj uspešne policajne države nije – kako bi se u prvi mah moglo pomisliti – jako policajstvo, nego slabo i neuko građanstvo koje državu – delom i državinom krivicom – ne vidi kao ono što bi ona trebalo da bude – da sad ne obnavljamo gradivo šta je to – nego je doživljava ambivalentno: sa jedne strane kao Deda Mraza, kasicu-prasicu i Zavod za zapošljavanje, a sa druge kao neprijateljsku silu koja čoveku ne dozvoljava da živi slobodno, da dane dušom, da ćeifne, da se razmahne, da – kad mu dune – pretuče ženu ili da na takozvanoj javnoj površini napravi privatnu garažu ili vikendicu.

Ako ste u gornjem opisu prepoznali jednu državicu na brdovitom Balkanu koja ima slavnu i tešku istoriju, idemo dalje. Budući da je fizički, finansijski i u svakom drugom pogledu, nemoguće da rečena državica svim svojim građanima bude Deda Mraz, kasica-prasica i Zavod za zapošljavanje, deo građanstva, a naročito seljaštva, kome se – na slobodnim izborima, je li – posrećilo da mu to bude, u ostatku državine populacije vidi zaklete neprijatelje. I – znate šta – u tome i ne greši mnogo.

Ako ste u ovom opisu prepoznali jednu balkansku političku scenu, idemo još dalje. „Više nego ubedljiva“ pobeda na izborima, pored ostalih pogodnosti, pobednicima u miraz donosi u Srbiji tradicionalno popularna „ministarstva sile“ koja, pak, pobednike – budući da gospodare kasicom-prasicom – gledaju „kao malo vode na dlanu“ i strogo vode računa o pobedničkoj dobrobiti i bezbednosti, a kad zatreba, stanu iza policajnog popečitelja, da se slikaju. I da – zašto da ne – malčice priprete.

Rekao bi čovek da je goreopisano recept za idiličan život. Ali, na Crven Ban, uopšte nije. Jer – šta? Zaokupljeni brigom o bezbednosti državnika, državni policaji naprosto nemaju vremena da vode računa o bezbednosti države, pa država – viđi vraga – mic po mic potone u bezakonje, a od države – naravno, po nalogu Vatikana, Vašingtona i Brisela – počne da se otcepljuje kome god se navije. Ako ste i ovo utuvili, onda se nemojte ibretiti što u takvoj državi ministarstva sile – ako već nisu s raskida da nekog, po nalogu „odozgo“, streljaju – namerače da i izbore kontrolišu. Ima li tome leka? Ima, jašta! Treba ispendrečiti sve koji ne misle kao ja. Na čelu sa Smajlovićkom. Da joj vratim za sinoć. Tako to ide.