Strogo verboten

Budući da je opštepoznato da su duvan i alkohol braća rođena, pretpostavljam da će prekršioci antipušačke zabrane biti kažnjavani isto onoliko strogo koliko i auto-moto bekrije, to jest da će im – budu li safatani u dimnom nepočinstvu – biti oduzimani automobili. Moglo bi se porazmisliti i o hemijskoj blokadi pluća. Ili o javnom spaljivanju nepopravljivih pušača. Tja, u neku je ruku i pravedno da oni koji (uz rizik da ugroze trudnoću) uživaju u otrovnom dimu ovaj svet i napuste u oblaku dima.

Naša rasklimatana država je apsolutni šampion u ispunjavanju najbesmislenijih i najsporednijih uslova za prijem u EU. Ima to veze sa mentalitetom. Držim i da je za stvar Katoličke crkve velika sreća što je Srbima zapalo pravoslavlje, jer da je drugačije, sveti otac papa bio bi vrlo mali katolik. Znate valjda onaj bajati vic: Pojavi se hausmajstor Mile u Vatikanu, na balkonu sa papom, a hodočasnici na Trgu Svetog Petra se nađu u čudu. Pitaju se: Ko je onaj tip u kućnoj haljini pored Mila? I pročaja. No, nemojmo se udaljavati od teme. Antipušačka histerija je razbila mnoge mitove o evropskim nacijama. Dok se stvar još zahuktavala i ja, grešna mi duša, bejah naseo na stereotipe. Ovako sam razmišljao. Nepušenje će – zahvaljujući urođenom smislu za red i disciplinu – uzeti najviše maha u Nemačkoj i Austriji, dočim će se u slobodarskim zemljama, Francuskoj, recimo, i Irskoj, dumbiti po starom. O, koliko nisam bio u pravu! Kako su se samo potomci pariskih komunara predali bez borbe, kako su poslušno legli na rudu. U Nemačkoj (a naročito u Austriji) po kafanama se – uprkos formalnoj zabranjenosti – puši manje-više kao (do sada) kod nas, dočim je u hedonističkoj Francuskoj maltene iskorenjeno.

Aerodrom „Nikola Tesla“, na primer, odavno je iskorenio tu ružnu naviku, za razliku od frankfurtske zračne luke u kojoj se luksuzne kabine za pušače nalaze na svakom ćošku. I – da vam nešto kažem – zahvaljujući germanskoj ventilaciji i osveživačima vazduha, vazduh je u tim kabinama čistiji nego u ostatku aerodroma. Garantujem! Proverio u više navrata. No, dobro, vremena se menjaju, budućnost pušenja je mračna, neka bude što biti mora, ali ja ipak moram da zakeram. Evropska unija – kojoj bajagi stremimo – svojim je građanima najpre obezbedila ekonomsku i pravnu sigurnost, pa je tek onda – kada je počistila dvorišta – pribegla antipušačkom čistunstvu. Javlja mi se, a daj Bože da grešim, da će kod nas vazduh u kafanama biti čistiji, ali da ćemo i dalje srati po dvorištima.