Svaka čast Konfučiju

Preksinoć je premijer takođe u sitnim satima po srednjoevropskom vremenu dovatio da spasava Srbiju citirajući poznatog srpskog mislioca Konfučija koji je, prema premijerovim rečima, svojevremeno izjavio: „Čovek je spreman na pomirenje, ali se ne ponižava, hulja se ponižava, ali Srbija neće biti hulja…“

Ko bi rekao da je Konfučije, rođen 28. septembra 551. godine pre nove ere, a preminuo 4. marta 479. godine, takođe pre nove ere, znao šta sve čeka Srbiju 2015. godine nove ere. U julu.

Svaka čast Konfučiju! – što bi rekla virtuelna rulja neponiženih hulja.

Konferencija za štampu zbog koje je Televizija Pink dramatično prekinula „Ami G show“ u jednom momentu zaličila je na sastavni deo tog estradnog programa širokog dijapazona. Premijer je, naime, rekao: „Predstavljaću Srbiju u Srebrenici“, što ukazuje da on možda uočava određene sličnosti između komemoracije u Potočarima i finala Pesme Evrovizije, gde Srbija uglavnom svake godine ima svog predstavnika. A u Srebrenici svakih pet godina.

Tako da se očekuje da će konferansa direktnog prenosa klanjanja dženaza namaza u Potočarima u subotu pripasti poznatoj RTS-ovoj Evrosong komentatorki Duški. Dok će šef naše delegacije u Potočarima biti poznati menadžer Saša Mirković, koji je već postigao evropski uspeh sa Marijom Šerifović u Finskoj, pa što ne bi i sa Vučićem u Srebrenici.

– Dragi gledaoci, dobar dan. Javljamo se iz Potočara. Ovde je dramatično dosadno – već se može naslutiti prepoznatljiv početak prenosa Duške Vučinić: „Naš predstavnik Aleksandar Vučić na dženaza namazu nastupa dvanaesti po redu u pratnji plesne grupe Nove Lokice, koju predvodi Zorana Mihajlović. Obaveštavamo gledaoce iz dijaspore da mogu glasati za našeg predstavnika slanjem SMS-a na broj 334234, i naznakom 12, ili preko zvanične aplikacije“.

Samo da se na kraju iz beogradskog studija ne javi Ivica Dačić i rutinski pozdravi domaćina: „Hello Bosnia and Herzegovina! Thank you all for a wonderful show tonight!“, pa da taj srebreničko-evrovizijski ugođaj, u slobodnom tumačenju premijera, bude kompletan.

Možda premijer, majstor svačega, a najviše advertajzinga, smatra da je „predstavnik Srbije u Srebrenici“, jer mu je tako lakše, ali će on, nažalost, tamo najviše predstavljati samoga sebe i sve one adolescentske bubice iz dvadesetih i tridesetih godina svog burnog života.

Od „stotinu muslimana za jednog Srbina“ (izjave iz 1995. godine), preko onog momenta kada je lično (2001) tražio da se formira anketni odbor u Skupštini Srbije koji će se baviti „“utvrđivanjem činjenica o sistematskoj kampanji koju nad srpskim narodom sprovodi javno glasilo Republike Srbije“, samo zato što je RTS tada emitovao Bi-Bi-Sijev dokumentarac o događajima u Srebrenici. Pa do lepljenja plakata „Bulevar Ratka Mladića“ iz 2007. godine, posle čega je naglo izašao iz puberteta u svojoj 38. godini. Jer je shvatio da je budućnost u Evrovoziji.

Moguće da će se on tamo osećati „ko prase u Teheranu“, ali šta da mu radimo. I mi se ponekad osećamo „ko Vučić u Srebrenici“, ali tim povodom ne držimo dramatične konferencije za štampu u 11 sati noću. Zajedno sa pokojnim Konfučijem.