KOD MARINKOVIĆA
„Oh, uveren sam da ćete razumeti moj oponentski stav vizavi vašeg mišljenja, gospođo Živić. Uveren sam, takođe, da argumenti koje podastirem s tim u vezi mogu da doprinesu boljem i svestranijem sagledavanju i razumevanju srpskog bića.
Pihtije su vam kao i uvek izvrsne, draga gospođo Snežana… Da, može još jedna čašica, s prsta… Ne znam gde Miloš nabavlja ovu rakiju, ali pravi je melem, prosto klizi niz grlo…
Gde sam ono stao? Ah, da. Vidite, mi Srbi nikad se nećemo odreći svog identiteta, ma koliko neman globalizma pretila da nam ga potre u ime univerzalnih vrednosti. Pardon, u ime takozvanih univerzalnih vrednosti, kako tvrde nacionalni radenici, borci protiv narečene nemani. Nasuprot njima, ja sam mišljenja da smo kasno i površno pročitali Vebera. Da ilustrujem: u društvima Zapada, u društvima sastavljenim od individualaca slavi se imendan, praznik sopstvenog imena, lični praznik. Mi Srbi smo društvo kolektiviteta, sabornosti. Zato slavimo sveca zaštitnika. Jedan svetac dođe na pola pravoslavne Srbije, na onu drugu polovinu još nekolicina…
Oh, ne bih nikako smeo više od četiri sarme… Dobro, može pet. Hvala…
I, šta? Ta zapadna aždaja individualizma, kako je doživljava većina Srba, stolećima većpreti samoj suštini srpskog bića, ali, uprkos svim izazovima prošlih epoha, uprkos svim opasnostima ove, mi postojano čuvamo našu tradiciju i naš identitet. A to je naš usud, draga moja gospođo Živić, usud koji, po mom skromnom mišljenju, ne dozvoljava srpskom kolektivitetu da iskorači iz koordinata istočne paradigme, iz istočnog modela vrednosnih toposa.
Da, od rebaraca, molim…
Znam, znam, prebacuju mi da sam globalista, mondijalista, oni blagonakloniji govore da sam svetski čovek, ali ja vas – sve ovde za stolom – uveravam da su moja razmišljanja usmerena ka promeni većpomenute paradigme, ka izvlačenju Srbije iz vekovnog gliba sabornosti. Individualizacija, dame i gospodo, individualizacija! Individualizacija i prava i obaveza, i dužnosti i odgovornosti! Naročito odgovornosti. Jer, Srbinu je uvek neko drugi kriv za položaj u kojem se našao: svetski moćnici, geografski položaj – kuća na sred puta, istorijske okolnosti, susedi… Koliko puta smo čuli ono ’Šta ćete, sudbina’ ili ono ’Božja volja’…
Vasina torta, ah, vaša čuvena Vasina torta, draga domaćice… Samo još jedno parče… Sutra ne smem da merim šećer, ha, ha, ha…
Da, da, draga gospođo Živić. Mi Srbi smo takvi kakvi jesmo, svi. Nota bene, setite se samo tog pokliča ’Svi, svi, svi!’ Evo, većdva veka najbolji među nama pokušavaju da nas suoče sa sopstvenim mogućnostima i ograničenjima – svakog ponaosob, da nas učine odgovornima za sopstveni život, ama ne ide pa ne ide… Ne da današnji Sveti Georgije svetskoj ali na nas…“
E, sad stvarno moram da krenem, čeka me još četiri slave. Doviđenja. Vidimo se dogodine u isto vreme…
KOD VASILJEVIĆA
„Srećna slava, domaćine! I molim vas da mi oprostite što dolazim ovako kasno, ali dok sam jednoj gospođi objasnio sve pogubne posledice srpske vezanosti za tradiciju i taj izvikani identitet…
Da, može… Vašoj prepečenici ne mogu odoleti… Ide uz vaše čuvene pihtije, prosto klizi niz grlo…“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
