Ugovor i odgovor

Kad je ono naša uznemirena javnost naterala tadašnju vladu Srbije da objavi ugovor o koncesiji Južni Jadran na čitanje, koje je bilo dozvoljeno u nadležnom ministarstvu, pojavili smo se ja i , koliko se sećam novinar Kurira.Bio je tu još jedan kolega, ali kad je ovlaš prelistao ugovor okrenuo se na peti i zahvalio na ogromnom poverenju. Nije čovek plaćen za toliko čitanje. Nisam bila lenja , pa sam pozvala kolegu sa jedne televizije koja se najviše sekirala zbog tajnosti ugovora i šta mi je rekao? „Nisam ja hteo da ga čitam nego da ih nateram da ga objave“. I istina ima u tome nečeg. Predstavnici naroda su dužni da narodu omoguće da njihov rad kontroliše i nadzire. Narod ne mora to uvek da koristi, ili može na jedan od mogućih dopuštenih načina. Dakle , da ponovim država mora da im obezbedi uslove za korišćenje tog prava, gradjani ne moraju da ga koriste.Niste, dakle, pročitali ugovor iako ste silu reči potrošili tražeći da vam se stavi na uvid?Dobro. Vaše pravo.

Inače, Ugovor o koncesiji Južni Jadran je bio veoma obiman i previše stručan za jednu novinarsku pamet.Pravo da vam kažem.

ARBITRI: Nisam bila lenja pa sam u petak dobro pazila gde će da se pojavi stručna analiza ugovora izmedju Vlade Srbije i Etihada koja se osvrće na njegove detalje, a detalja bogme ima mnogo.Mislim, kad su ga već tražili.Nije se pojavila nigde. Novine su citirale nekoliko uobičajenih imena i čuli smo nekoliko opštih ocena.I gotovo sve su novine čitaoce linkovale na sajt Vlade Srbije.Da se posluže i zaključe sami.

Medjutim, ja mislim da je ceo cirkus oko javnosti poslovnih medjunarodnih ugovora, kad u njima učestvuje država, Srbiji odnekud nametnut kao zamena za pravu kontrolu poslova vlade.Ja bih bila zadovoljna da su narodni poslanici u Odboru za saobraćaj imali priliku da dokazane stručnjake za finansije i vazdušni saobraćaj propitaju o detaljima ugovora i , ako posle toga, većina poslanika u odboru zaključi da MOŽE, da i mi gradjani prihvatimo taj rizik.Ovako ne znam šta sad treba da očekujemo? Da neki stručnjak-solista pročešlja ugovor i podnese tužbu protiv Vlade, ukoliko za to nadje osnova?Da neko (KO?) presudi da je ugovor dobar ili loš ili da ovako nastavimo da se iscrpljujemo navijajući neko za Demokratsku stranku neko za Srpsku naprednu stranku. I čekajući da neko jednom navija i za nas.

NAPRIMER, AERODROM: Recimo ,meni se čini da Srbija ulaže više od 42 miliona dolara , koliko je rekao premijer. Recimo plus su svi troškovi koji potiču iz radnih odnosa-otpremnine za viškove radne snage, na primer., Veoma mi je zanimljivo što se Srbija ugovorom obavezuje da će Er Srbiji obezbediti razne povlastice od Aerodroma Beograd ,pa izmedju ostalog i da se Aerodrom odrekne svojih potraživanja koja eventualno ima od Er Srbije a u iznosu najmanje jednakom 13 miliona dolara.Država nije jedini akcionar Aerodroma, ima i malih, kako će Aerodrom da izbalansira ovo opraštanje obaveza. Ili država obećava da će sve učiniti da u NIS-u takodje za svog partnera obezbedi odgovarajuće povlastice- šta će biti protivusluga ruskom suvlasniku. A tek pitanje Keteringa kome se posvećuje mnogo odredbi ugovora: da li je polovina iznosa od 10,1 milion dolara po koliko bi obe strane trebalo da ulože u povećanje kapaciteta Keteringa u okviru one sume od premijerovih 42 miliona dolara ili izvan nje…

Ugovor je čak i laiku zanimljiv za čitanje, ali beskorisno.Ja spadam u one koji baš najblje ne razumeju zašto Srbija,ni pustinjska ni osrtvska zemlja, baš po svaku cenu mora da ima nacionalnu aviokompaniju. Neki misle da je to i stvar ponosa, dobro sa tim se slažem: JAT je imao sjajne dane pre nego što su ga medjunarodna zajednica i naša država patosirali.Ali pošto vidim da smo odlučili da Srbija mora imati nacionalnu kompaniju, onda ne vidim da je ta nacionalna kompanije imala neki drugi izlaz sa puta u likvidaciju sem Etihada.