Auh, cenjeni publikume, situacija se usložnjava. Prekjuče je gromoglasno odjeknula vest da je ubistvo Zorana Đinđića naručio Nebojša Čović, a da je za pripremu atentata znala i jedna grupa građana koju ja s pravom zovem usual suspects.Ne znam šta da kažem. Čović mi ne liči na čoveka koji bi se upustio u takozvani zločinački poduhvat. Ne vidim, štaviše, ni Čovićev motiv, ali sve se ovde stravično iskomplikovalo, previše je već stvari odgurnutih pod tepih, kosturi već preglasno udaraju o vrata srpskih ormara, tako da mogu garantovati samo za sebe, i to zahvaljujući činjenici da sam pre, za vreme i posle mučkog ubistva Zorana Đinđića bio daleko odavde. Što je, uzgred rečeno – to „daleko odavde“ – i najpametnije mesto na kome čovek može da bude. Ovde su, naime, svi pod sumnjom. I to s pravom.
Jedna stvar je, međutim, sigurna. Iza atentata na Zorana Đinđića mora da stoji podosta ljudi. Neće biti da se pokojni Đinđić zamerio nekom glavešini, a ovaj – kao da je Beograd Čikago – naručio smaknuće na svoju ruku. Jok, more! Nije to bilo ubistvo iz strasti, nego iz interesa. Zbog toga i mislim da je isturanje Čovića u prvi plan zapravo dimna zavesa koja treba da sakrije prave krivce. O tome svedoči i prisustvo Zorana Šamija na spisku osumnjičenih. Tek taj ne liči na teoretičara i praktikanta neke zavere. A opet, ko zna. Otrov se čuva u malim bočicama.
U javnom reformisanom tužibabstvu – muk. Valjda čekaju da se oglasi ona legendarna „politička volja“, pa da krenu u akciju. Koska je, međutim bačena, a sa druge strane tu je i tužba Zoranove porodice. Ne može se to tek tako prepustiti zubu vremena i na kraju staviti ad acta. I sve to u jeku večite predizborne kampanje. Maler, pa to ti je.
Lično sumnjam da ćemo ikada saznati pravu priču o pozadini ubistva Zorana Đinđića jer, znate šta dame i gospodo, sva ona ljuta zavađenost naših političara u medijima, uopšte ne znači da ponekad tesno ne sarađuju. Političko podzemlje je opasnije i nedodirljivije od kriminalnog. Svakako bi bilo dobro da se ta stvar istera na čistac. Mnoge bi stvari prekonoć postale jasnije, a mnogi bi se „patrioti“ pokazali u pravom svetlu.
Srpska istorija nas uči da se to neće dogoditi. Novija srpska istorija u stvari i nije ništa drugo nego nauka o tome kako se mračne muljavine nikada ne otkrivaju. Da se nikada ništa ne bi promenilo u jednom večnom, naopakom sistemu koji izuzetno pogoduje „rodoljubivim“ mediokritetima, parazitima, lopužama, lelemudima i mrsomudima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
