Važno je zvati se Marti

Bez obzira na to što se ipak, zagrebe li se po površini, nailazi na najmanje tri stvari na osnovu kojih je moguće razlikovati izvestioca Saveta Evrope od bivšeg šefa verifikacione misije OEBS-a. Tako se već na prvu loptu uočava kako se prvi od drugog razlikuje po poštovanju pravila demokratske procedure kao i po nepristrasnosti, ali i po tome što, za razliku od onog drugog, prvi ne liči na omatorelog negativca iz nekog Čak Norisovog filma.

Ali krenimo redom. Za razliku od Dika Martija koji se po svemu sudeći drži proceduralnih pravila igre (dugotrajno prikupljanje podatka o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji, pisanje izveštaja o tome, podnošenje izveštaja Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope itd.), Vokera procedure očigledno nisu preterano zanimale. Jer, umesto da je svojevremeno podrobno ispitao radi li se zaista o ubijenim civilima ili o pripadnicima OVK-a preobučenim u civilna odela, Voker je brže bolje telefonirao Vesliju Klarku izvestivši ga o „masakru“ nad albanskim življem. Nesumnjivo je u tom Vokerovom potezu bilo nezanemarljivih doza pristrasnosti što su na vlastitoj koži nedugo potom osetili patolozi iz međunarodne istražne komisije čiji se nalazi u vezi sa „masakrom“ u Račku nisu poklapali sa Vokerovim inscenacijama. Primera radi, finska forenzičarka Helena Ranta napisaće kasnije kako ju je jednom prilikom Voker, iznerviran zbog nepoklapanja njegovog izveštaja sa izveštajem istražne komisije, gađao delovima polomljene olovke. S druge strane, jedan od pokazatelja koji ide u prilog nepristrasnosti Dika Martija jeste njegovo odlučno protivljenje tome da se njegov izveštaj o trgovini ljudskim organima na Kosovu tretira kao politička pobeda Srbije. Zato je sa aspekta (ne)pristrasnosti prosto nezamislivo da Dik Marti u budućnosti podrži, na primer, ideju o protezanju Srbije do Tokija dok je s druge strane sasvim očekivano Vokerovo podržavanje Aljbina Kurtija koji otvoreno zagovara ideju o Velikoj Albaniji. Toliko o (ne)pristrasnosti.

A sada par reči o sudbinskoj povezanosti dva dijametralno suprotna Martija sa Kosovom. Kada su nedavno albanski premijer Salji Beriša i v. d. predsednika Kosova Jakup Krasnići, optužili Dika Martija za rasizam, pošto je navodno uporedio albanski narod sa kradljivcima bubrega, oni su time sasvim nenameravano lansirali teatar apsurda u orbitu međunarodne politike. Drugim rečima, tvrdnja po kojoj je Dik Marti rasista u istom je rangu apsurdnosti kao i tvrdnja da Švajcarac predstavlja idealnu kombinaciju Dika Trejsija i Martija Misterije. (Kako li bi se tek na pomenutu Berišinu izjavu nadovezali srpski i crnogorski državljani Albanije kojima je tek sada, nakon višedecenijske asimilacije, dopuštena sloboda veroispovesti i upotreba maternjeg jezika). Zapravo, u Martijevom izveštaju po svemu dosad rečenom nema ni traga od bilo kakvih generalizacija. Za razliku od prethodnog Martija (Ahtisarija) koji je insistirao na kolektivnoj odgovornosti Srba (što je za svaku osudu), Dik Marti nigde ne spominje kolektivnu odgovornost Albanaca (što je za svaku pohvalu). Generalizacije generalno nisu dobre jer iskrivljuju pravu sliku stvarnosti.

Budući da je Finac insistirao na kosovskom rešenju u vidu „nadzirane nezavisnosti“ logično je, sa aspekta dva dijametralno suprotna Martija, da put Švajcarca u tom slučaju bude trasiran u pravcu „nezavisnog nadziranja“ sveobuhvatne istrage o trgovini ljudskim organima koju Euleks tek treba da sprovede na Kosovu. Naravno ukoliko Martijev izveštaj bude usvojen danas u Strazburu. A izvesno je da će se to i desiti. Jedinu nepoznanicu na današnjem zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope predstavljaće plan delovanja naše parlamentarne delegacije. Da li ćemo nastupiti jedinstveno sa prethodno usaglašenim stavovima ili razjedinjeni kao u Skupštini Srbije. Ili ćemo pokušati da osokolimo Martija koji je po nekim procenama analitičara počeo da razblažuje izveštaj pod pritiskom Amerike. A što bi moglo da znači da poziv Čaka Sudetića (bivšeg saradnika Haškog suda i dugogodišnjeg izveštača sa Balkana), upućen američkim vlastima preko „Vašington posta“ da podrže Dika Martija, nije urodio plodom. Međutim, apel koji je Srbima davnih dana uputio švajcarski pravnik i kriminolog Arčibald Rajs (svaka sličnost sa Dikom Martijem je slučajna) jošuvek je aktuelan. „Srbi, čuvajte se sebe samih“. Za našu parlamentarnu delegaciju u Strazburu sasvim dovoljna preporuka.