VOZ

Mladi gospodin: Veoma dugo, gospodine.

Stari gospodin: A čini mi se da sam tek sklopio oči, na tren…

Mladi gospodin: Ništa čudno, gospodine, ovo jednolično kloparanje točkova…

Stari gospodin: Biće da ste u pravu, mladi čoveče. Monotonija i te kako da ume izobliči stvarnost, disperzivno da utiče na percepciju i prostora i vremena u kojem obitavamo…

Mladi gospodin: Ako smem da primetim, gospodine, prostor u kojem obitavamo je ovaj kupe u ovom vagonu u ovom vozu, a vreme: danas je četvrtak, 23. mart…

Stari gospodin: U pravu ste, mladiću, potpuno ste u pravu, ali samo donekle!

Mladi gospodin: Donekle? Oprostite, ali nisam siguran da vas razumem.

Stari gospodin: Objasniću vam. Kažete da je danas četvrtak, 23. mart…

Mladi gospodin: Da.

Stari gospodin: I kažete da se nalazimo u vozu, tačnije u vagonu, još tačnije u kupeu ovog voza koji se, primećujem, kreče…

Mladi gospodin: Da.

Stari gospodin: A sad mi, molim vas, odgovorite: četvrtak, 23. mart – koje godine?

Mladi gospodin: Ah, to niko ovde ne zna.

Stari gospodin: I, odgovorite mi: kuda se mi to krećemo u ovom kupeu ovog vagona u ovom vozu?

Mladi gospodin: Ni to niko ne zna – još smo u tunelu…

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Stari gospodin: Izgleda da me opet uhvatio san…

Mladi gospodin: Da, spavali ste, gospodine… Spavali ste, kao i obično, dugo i čvrsto. Čak ste i govorili u snu.

Stari gospodin: Govorio? Nadam se ne neke nedoličnosti…

Mladi gospodin: Oh, ne, gospodine, govorili ste obične stvari, smejali ste se, pevali… Bili ste veoma veseli, gospodine, radosni. Reklo bi se – srećni.

Stari gospodin: Veseo? Radostan? Srećan? To mora da je bio veoma dubok san…

Mladi gospodin: I meni se tako čini, gospodine.

Stari gospodin: To mora da je nekakva nedokučiva podsvest, jer kako bi se inače dao objasniti očiti paradoks…

Mladi gospodin: Paradoks, gospodine? O kakvom paradoksu se radi, ako smem pitati?

Stari gospodin: Veoma ste mi simpatični, mladi gospodine, utešno je imati saputnika kao što ste vi i zato ću biti iskren prema vama: paradoks je u tome da nemam nimalo razloga da budem veseo, srećan štaviše…

Mladi gospodin: Ali, zašto?

Stari gospodin: Znate, ja sam na pogrešnoj stanici ušao u pogrešan voz. Ovaj. I smestio sam se u pogrešnom kupeu. Ovom.

Mladi gospodin: Ah…

Stari gospodin: Jedino se nadam da pravac u kojem se krećemo nije pogrešan. Ali, to ne možemo utvrditi pošto smo u tunelu… A vi, mladi čoveče, na kojoj stanici ste vi ušli?

Mladi gospodin: Oh, ja sam rođen ovde*…

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

* (ovde – Srbija)