Ni dana bez paranoje! Ni dana bez teorije zavere! Ni dana bez lupetanja! Ni dana bez pomame! Danima i nedeljema je Srbija odjekivala od usplahirenih povika – Šešelj se vraća! Eto nama čuda, eto nama pokora! Drž’te se dobro! Oblačite kožne gaće! I šta? Šešelj se vratio i momentalno se pokazalo da je stanje redovno ( što ne znači da je dobro) i da je, ako ćemo pošteno, sve isto kao da vojvoda nikuda nije ni odlazio.
Samo sve sa mnogo manje energije i žrtava u ljudstvu i materijalu. Da, da, malo je ko u nas Srba svestan da vreme prolazi i da njegov tok mrvi sve pred sobom. Smrvio je Svetog Maksima Ispovednika, ali je – isto tako – smrvio i Adolfa Hitlera. Ipak, ima tu razlika. Onaj prvi je završio u Carstvu nebeskom, a gde je završio onaj drugi – You don’t wont to know. U tome se krije smisao prolaznosti. Mislite ponekad o tome…
Dobro, de, nije baš sve bilo isto, uprkos našim sabornim naporima da tako ostane. Promenilo se – tačnije – prekomponovalo se – štošta na ovdašnjoj političkoj sceni. Oni, recimo, koji su Šešelja sa suzama ispratili u Hag, uopšte se nisu obradovali njegovom povratku, dočim su neki od onih koji su se obradovali Šešeljevom utamničenju, u njegovom povratku ugledali neku šansu. Kakvu? To sami Bog zna. Slično je to, čestnejši publikume, sa onim kolektivnim nadanjima u povratak novog “devetog marta” i – nešto novijeg – “peti oktobra”. Šta je to u srpskom biću što ga navodi da veruje da će ga u bolju budućnost odvesti nešto što je zauvek prošlo, vaistinu ne znam. A mislim da se to nikada neće ni saznati.
Hajdemo mi natrag, na stvar. Niti je vojvoda bio nešto navalentniji nego što mu je inače običaj, niti su se njegovi bivši partajgenosen uzortirali onoliko koliko se to od njih očekivalo, ali onda se u čitavo zamešateljstvo – da zabiberi! – umešao Overlordov imenjak i javni pravobranilac, Vulin, koji je srpskom narodu i senatu otkrio užasnu tajnu: Šešeljevo oslobađanje i repatrijacija posledica su podmukle američke zavere.
Priča ide ovako: Amerika je – nezadovoljna preteranim zbližavanjem Srbije i Rusije – oslobodila Šešelja iz niskih pobuda, ne bi li vojvoda svrgnuo Nikolića i Vučića sa vlasti i Srbiju vratio na pravi put: u EU i – posledično – u NATO. Znamo da su takozvana spinovanja najobičnije mlaćenje prazne slame i bacanje prašine u oči sirotinje raje, ali Vulinova slama je – čak i za ovdašnje kriterijume – bezočno prazna. Pa, ljudi moji, pa kada bi u Americi odluke donosili mufljuzi koji veruju da bi Šešelj Srbiju vratio u okrilje Amerike, onda bi Amerika bila Srbija. I Obratno. Ima tu još jedna stvar. Niko se ne “približava” Rusiji. Rusija se približi onom kome ona hoće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
