„Nije pravilo da legneš sa onim ko ti podari funkciju. Mozes da klekneš. A može i verbalno! Bravo Ksendzo! Stariji znaju, nije Maja Gojković rodonačelnica političke prostitucije u Srbiji, evo se ponovo aktivirala“, ispod ove dve rečenice stoji slika Ksenije Milenković preuzeta iz Danasa, kojem je v. d. direktora Kancelarije za evropske integracije Ksenija Milenković dala intervju.
Gde su objavljene ove dve rečenice? Na Tviteru (to je ono mesto na društvenim mrežama, „lajni“, gde obično, a tek iz štampe to posle saznamo, godinama biva prećeno smrću Biljani Srbljanović). Autor te dve rečenice upućene Kseniji Milenković je novinar, koji se svojevremeno u svojim kolumnama u Danasu, žučno, uporno, iz nedelje u nedelju, zalagao za Dinkićev zakon o informisanju, Slaviša Lekić.
Da vidimo razlog Lekićeve giljotinske reakcije na tuđe mišljenje o cenzuri. Na pitanje Lidije Valtner, novinarke Danasa: „Koje dokaze Srbija može da pruži EU da ne postoji cenzura medija?“, Ksenija Milenković (ex Milivojević) je odgovorila, pročitajte ponovo šta, a iz ovog odgovora u naslovu je interpretirana rečenica: „Da postoji cenzura ne bi se ovoliko pričalo o njoj“. Reagovanje Slaviše Lekića na to, malo je reći – o g a v n o je!!
Ovaj verbalni atentat na Kseniju Milenković nije samo drastičan primer mizoginije, on je izraz suštine stanja srpskih medija i nas samih. Može se meriti samo sa Lekićevim napadom na Olju Bećković, u njegovom listu Status, koji se po brutalnosti ubraja u najgore primere u istoriji srpske mizoginije.
Zašto je Lekić, „dosledni“ borac protiv cenzure, napao tada Bećkovićku? Zbog nekog pitanja u „Utisku nedelje“ gde ga je, tvrdio je, pitala nešto zlonamerno, za šta je on „bio siguran da je unapred smišljena provokacija“. Uzvratio je, ne u emisiji, nezapamćenom harangom u svom „Statusu“, a da nije sebe te godine čak proglasio ni za bruku profesije. A šta je haranga nego poslednji stadijum cenzure. Malignitet.
Anonimna komentatorka sa nikom „svetlanast“, u elektronskom izdanju Danasa, najpreciznija je kad ispod intervjua sa Ksenijom napiše: „Tako je i sa raspravama o postojanju i nepostojanju cenzure. Gospodin Johanes Han se „postarao“ da budu zadovoljni i oni koji tvrde da cenzure nema /jer se ne „vidi“/ i oni koji tvrde da cenzure ima, i svi zadovoljni.“
Cenzurisano je i pojavljivanje Šešelja u zvaničnim medijima, ali jedan tvit Vjerice Radete o Vučiću ili Tomi teži je milion puta od miliona jednih te istih tvitića S. Lekića, gde Tomu naziva zamlatom, i „precednikom“, i još se hvali hrabrošću? Čemu? Novinar koji se isprsi da o jednoj ženi, v.d. direktorke Kancelarije za evropske integracije, napiše onakve skaradne bljuvotine?! Micin taja?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
