Ako mislite da je današnja Srbija loše mesto za život, ako su vam se smučili korumpirani političari i njihove produžene ruke – tabloidi – toplo vam preporučujem da se latite studije Crna ruka iz pera Vase Kazimirovića i da je pročitate od korica do korica. Izgledaće vam posle ova i ovakva Srbija kao Eldorado. Tvrd vam stojim.
Period naše istorije od povratka Karađorđevića na presto pa do Prvog svetskog rata ovdašnji salonski mitotvorci vole da nazivaju „zlatno doba demokratije“. Da budem iskren: pre nego što sam pročitao Kazimirovićevu studiju, i ja sam tako mislio, ne zato što verujem mitomanima, nego zato što sam (naivno) mislio da crnje i gore nikada nije moglo biti. Wrong, čestnejši moji. Bilo je i mnogo crnje i mnogo gore. Krenimo od početka! Današnja Vojska Srbije stoji uzorno podaleko od politike, što u „zlatnom dobu“ uopšte nije bio slučaj. Naprotiv. Oficiri su u politici vodili maltene glavnu reč. I nije se politikom bavila samo ozloglašena Crna ruka. Bilo je tu raznih frakcija, crnorukci su samo imali najbolji marketing. Kromje toga, politizovani oficiri se nisu ustručavali da sporove sa političkim oponentima rešavaju sabljom, usred bela dana, na Terazijama. I redovno su prolazili nekažnjeno, na podobije, Bože me prosti, docnije Udbe.
Prelazimo na pikanterije koje mitomani mudro prećutkuju. Dok su kovali zaveru za smaknuće kralja Aleksandra i supruge mu Drage, zaverenici su imali interesantne ideje koga dovesti na upražnjeni presto, a kao kandidati pominjani su Franc Ferdinand (da, onaj), ali i neki ruski i nemački prinčevi. Dobro, pobedila je patriotska struja, pa je na tron instaliran naše gore list, kralj Petar. Mislite li da su crnorukci bili zadovoljni Petrom? Jok, more. Nije ovaj čestito ni zaseo na presto, a već su (već tokom 1903.) počeli da mu rade o glavi i da razmišljaju o zameni. Pominjao se ovoga puta i neki engleski princ, ali zbog srpskih podela među zaverenicima ovaj projekat nije uspeo.
A kako se provodio kralj Petar? Kao bos po trnju. Kazimirovićeva knjiga obiluje citatima iz ondašnje štampe, pa budući da ovde prostora nema, zainteresovanima preporučujem da je pročitaju i da se uvere da je kralj Petar bio predmet žestoke omraze i sprdnje ondašnjih tabloida. Mitomani su u jednoj stvari u pravu. Štampa u ondašnjoj Srbiji jeste bila loša, ali potpuno slobodna. Izložen „medijskoj hajci“, kralj je povremeno činio dirljive napore da zabrani pojedine brojeve ondašnjih novinčina, ali kadije nisu podlegale pritiscima. Mitomani, nadalje, vole da pričaju kako je Apis u Solunu streljan na pravdi Boga, ali činjenice iz Kazimirovićeve knjige govore da je i te kako bio umešan u kovanje planova da se kralj Aleksandar skrati za glavu. Potkupljivih političara što se tiče, između današnjih i ondašnjih nema nikakve bitne razlike. Sledi naravoučenije: Posle onakvog „zlatnog doba“, moralo je doći ovo doba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
