Nesporazum nastaje iz neizgovorenog

„Nesporazum u Moskvi“ govori o bračnoj krizi i krizi identiteta, problemu komunikacije, položaju žena, starosti, ali je i neka vrsta svedočenja o Sovjetskom Savezu u prvoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, složili su se govornici.

– Već sam naslov novele upućuje na ono što je najvažnije u tekstu. Knjiga počinje sa problemima komunikacije. Taj zaplet koji se vrti oko nesporazuma, mogao bi da bude odlična drama i to za komično izvođenje. Junaci su ljubomorni, sujetni… bez obzira na njihove godine. To nema ni veze sa starošću. Nikol nema pravu suparnicu, već je to Andreova ćerka iz prvog braka – Maša, koju su došli da posete u Moskvi. Ali vremenom se ispostavlja da je i on je ljubomoran na njihovog sina. Ona čak kaže da nijedna majka ne želi da se njen sin oženi – objasnila je Biljana Dojčinović, profesorka na Katedri za opštu književnost i rukovoditeljka projekta Knjiženstvo.

S druge strane je Moskva.

– Dva zapadna intelektualca, levičara 60-ih godina borave u SSSR-u. Tu dolazi do čitavog niza konfliktnih situacija. Postavlja se pitanje koliko oni koji su iza mogu da razumeju da li je revolucija zaista uspela. Ali svi ljudi koji raspravljaju o tome su gostujući, čak i Maša, koja baš zato i može sebi da dozvali da ne razume šta se tu dešava – istakla je profesorka.

Ona je napomenula je jako važan trenutak u knjizi kada Nikol kaže za Mašu da je privilegovana, jer je odrasla u društvu koje neguje njeno samopouzdanje.

– Socijalizam je doneo ženama ravnopravnost kakva ni na zapadu nije postojala. To uviđa i glavna junakinja knjige – naglasila je Dojčinović.

Za Vukomana Stranjančevića, diplomiranog filologa opšte književnosti, istorija književnosti može se gledati kao istorija brakova, te tako i Nikol i Andre imaju svoje mesto u nizu koji počinje sa Agamemnon i Klitemnestrom. Prema njegovim rečima, s druge strane, tema starosti se javlja dosta kasnije, a bračni parovi u poznim godinama su predmet pisanja tek u modernizmu.

– Problem komunikacija je važna tema modernizma i feminizma. Problem između Nikol i Andrea nastaje iz neizgovorenog a to je tipično modernističko. Ali taj patrijarhalni svet u kojem žive, ne ograničava samo Nikol, već i Andrea. I on se oseća neispunjenim. I on je neuklopljen u poziciju profesora univerziteta, već je jedan večiti dečak, koji se, kako kaže, tek navikao da je odrastao, a sad je već starac – napominje Stranjančević.

Antropolog Stefan Aleksić pomenuo je da uzroci za probleme koji nastaju nije samo u odnosu muško-ženskog, već i u pitanju identiteta. On je podsetio i da je glavna teza Simon de Bovoar u njenim feminističkim spisima i pre svega knjizi „Drugi pol“ da biti žena nije samo biološka stvar, već je to pitanje kulture i društvenih normativa koji se nameću kao poželjni modeli ponašanja.

Kad je reč upravo o tezi da se ženom ne rađa, nego da se ženom postaje i to nikada do kraja, Stranjančević je dodao da je to upravo i tema ovog romana. Iako je, međutim, Nikol neko ko potpada pod pritiske društva, te odbija da jede, ili razmišlja o tome kako joj stoji odeća… Simon de Bovoar se nije ponašala kao svoja junakinja.

– Za razliku od Nikol, Simon nije bila u braku jer je to smatrala činom potčinjenosti. Ona se u svom odnosu sa Sartrom smatrala ravnopravnom, ne njegovom učenicom već najboljim kritičarem njegovog rada. Ipak za sebe je govorila da je privilegovana u odnosu na druge žene, ali se za njih borila – rekla je Jasmina Rodijičić, urednica u Laguni i doktorantkinja na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Ipak, iako se knjiga završava razrešenjem, nesporazum se i dalje nastavlja.

– Na kraju teksta stoji pitanje – zašto si se osetila starom? Ono je tu s razlogom – zaključio je Stranjančević.