„Bliska i lična“ komunikacija

Retka popunjenost ovakvog (bar onog, meni vidljivog) oglasnog prostora, međutim, pokazuje da domaći oglašivači radije pribegavaju konvencionalnijim načinima promocije. Velike kompanije u svakom slučaju neće izabrati nedovoljno reprezentativan medij, dok je manjim privrednicima, po pravilu, svaki vid marketinga previše skup.

Verovatno je ovaj, poslednji razlog, iznudio sledeću akrobatiku: prostor oglasne table u liftu podeljen je na veći broj manjih celina, tako da sada podseća na stranicu iz Halo oglasa. Ovako je, pretpostavljam, cena pojedinačnog oglasa drastično snižena, pa je i interesovanje klijenata iznenada povećano. Na tabli iz mog lifta konačno se nešto reklamira!

U jednom, na ovaj način kreiranom pravougaoniku, uočavamo privlačnu, relativno razgolićenu žensku figuru. Ona se izazovno istrtila, nabivši glavu i gurnuvši ruke ispod komada nameštaja nalik na krevet ili trosed. Inicijalna percepcija će ovu pozu i autfit povezati sa jutarnjom gimnastikom. Tekst iznad slike, međutim, kategorično upućuje na sasvim drugačiji zaključak:

Gurajući ruke ispod kreveta, ova atraktivna dama zapravo pokušava da pronađe novac!

Na stranu što sve deluje iskonstruisano – od odeće i poze, do ideje da neko uopšte drži pare na pomenutom mestu – slika definitivno privlači pažnju, dok se tekstualnom porukom ostvaruje humoristički obrt. Nebitno je i to što raspored različitih sadržaja u okviru oglasa može biti bolji. Važan je celokupan utisak: kome će, pitam se, ikada pasti na pamet da svoje pare uloži u brokersku kuću prezentovanu na ovakav način? Prva asocijacija su mi oni nesrećni vodoinstalateri i poštari koje u „Vuku sa Volstrita“ Leonardo Dikaprio nagovora da kupe akcije od 20 centi. Zaista se iznenađujem kada ustanovim da reklamirana kompanija TeleTrade ne predstavlja neku lokalnu firmu sumnjivog kredibiliteta, već globalni lanac sa više od 200 kancelarija u 22 države koji, između ostalog, posluje pod nadzorom regulatornih tela Evropske unije.

U drugom oglasu prezentovana je, na primer, očna kuća Vizija. Već sam naziv firme, dobrano zastupljen u komunikaciji Tadićevih stratega, ukazuje na potpuno neumerenu pretencioznost. U Vizijinom oglasu, jedna za drugom, javljaju se konstrukcije tipa: „najkvalitetnija dioptrijska plastika najnovije generacije“ ili „specijalisti oftalmolozi-kontaktolozi sa višedecenijskim kliničkim iskustvom“. Vrhunac, međutim, predstavlja „pažljivo selektiran izbor dioptrijskih ramova“. „Selektiran izbor“? To mu dođe isto što i Cecin „osećaj za filing“!

Slogan Vizijine trenutne akcije, na primer, glasi: „Proleće u vašim očima.“ Oni za sebe, takođe, kažu: „Očna kuća Vizija je jedina vizija koja se ostvaruje“. (Ovaj slogan zaista deluje „vizionarski“, s obzirom na nedavno završene pregovore između Tadića i Vučića.)

Šalu na stranu: da li je u okruženju nedovoljno profesionalnih, nereprezentativnih oglasa – kakvi su oni na tabli u liftu – moguće napraviti adekvatnu promociju svog poslovanja? Veoma teško, budući da već inicijalno bivate svrstani u isti koš s nekakvim zamlatama i analfabetama. Oglasi u liftu, u određenoj meri, podsećaju na ranije promovisane reklame po toaletima. Iako je pažnju potencijalnog konzumenta zaista lako zadobiti u trenucima dok se olakšava, tabla iznad klozetske daske (u muškom slučaju) ili na vratima ove prostorije (u ženskom) – ipak ne predstavlja mesto dovoljno poželjno za promociju bilo kog ozbiljnog brenda.