Bog je mrtav, živeo Holivud

Tempiran da svetsku premijeru ima pred prazničnu sezonu, film zasnovan na biblijskoj priči o Mojsiju, koji predvodi egzodus svog naroda iz Egipta, tokom prvog vikenda prikazivanja bio je najgledaniji u bioskopima širom sveta, srušivši s trona treći nastavak „Igri gladi“. Ipak, iako su očekivanja koja su pratila blokbaster Ridlija Skota sa Kristijanom Bejlom u glavnoj ulozi delimično ispunjena kada je reč o bioskopskim blagajnama, izostale su pohvale kritike. Kako pišu filmski stručnjaci koji „nikada nisu zadovoljni“, film je „nedovoljno blasfemičan da bi bio sraman, nedovoljno emotivan da bi bio nadahnut, i nedovoljno zanimljiv da bi bio dobar“.

Razlog se može naći u tome da je Skot odlučio da iz svog filma „Bogovi i kraljevi“ izbaci bogove, čuda, natprirodne moći, pa čak i Egipćane. Svojevrstan bojkot filma nastao je na društvenim mrežama nakon objave filmske kritike „Holivud ima rasističke stavove“, u kojoj se kaže da gotovo sve glavne uloge u filmu igraju belci, iako drevni Egipćani sigurno nisu imali svetlu put.

„Ramzesa igra beli glumac. Svi glavni glumci su beli, Mojsije je belac, njegova majka je belkinja, egipatska princeza je bela, čak i afrička kraljica. Samo su robovi crni“, pobunili su se u tekstu PRI-ja, dok se Skot branio da ne bi bilo moguće da dobije novac za film da je za ulogu Mojsija izabrao nekog nepoznatog glumca.

Za neke kritičare možda je zanimljivije to što u starom Egiptu ljudi govore kao da su se školovali na Oksfordu ili Kembridžu, iako je britanski akcenat karakteristika gotovo svih Skotovih filmova.

Zapravo dobar prijem kod kritike izostao je, jer se film ne drži literarnog predloška, odnosno priču o božanskom zakonodavcu donosi bez upliva religije. Bog je sakriven, zajedno sa svojom svrhom, i ključnom motivacijom svih likova. Toliko da njegove reči izgovara mali dečak, a ne gorući grm (kako dolazi do prelaska preko Crvenog mora nećemo otkrivati).

Skot je od početka projekta vrlo otvoreno govorio da ne veruje da je Mojsije postojao, te da ne misli da je Egzodus istorijska istina.

„Na film sam gledao kao na naučnu fantastiku. Zato što nikada nisam verovao, morao sam sebe da ubeđujem sve vreme šta ima smisla a šta nema, i šta mogu odbaciti a šta prihvatiti. Zato sam morao da donosim odluke. Uvek počinjem od stvarne osnove, pa tek onda idem ka fantaziji, tako da je film morao da bude što realniji“, rekao je reditelj filmova „Osmi putnik“, „Blejd raner“ i „Prometej“.

Zanimljivo je da je u jeku povratka biblijskih blokbastera u Holivud, prvi film koji je probio led ovog trenda, „Noje“ Darena Aronofskog, zapravo takođe starozavetnu priču o potopu doneo kao posledicu problema preterane zagađenosti životne sredine, a ne božije srdžbe, dok je Noje (koga igra Rasel Krou) prikazan kao ludi manijak koji je halucinirao da ispunjava božiju volju nakon što popije napitak koji mu je dao Metuzalem. Aronofski je čak svoje ostvarenje definisao kao „najmanje biblijski film zasnovan na Bibliji ikada snimljen“.

Da „Egzodus“ neće ličiti na čuveni klasik „Deset Božijih zapovesti“ Sesila Demila bilo je očigledno kada je pre nekoliko meseci glavni glumac Kristijan Bejl izjavio da je Mojsije bio šizofreničar i jedan od najvećih varvara za koje je ikada čuo.

„Bio je vrlo problematičan, burno bi reagovao i bio je dosta nepredvidljiv „, opisao je svoj lik glumac, koji je priznao da pre filma nije znao mnogo toga o Mojsiju. Kako je dodao, najveće iznenađenje za njega je bio Bog koji je „isto toliko nestalan“. I Bejl, kao i njegov reditelj, svom liku je pristupio zanemarujući natprirodni deo priče, smatraju kritičari. Za njega je Mojsije odgovoran za sve pošasti koje su zadesile Egipat, a ne Bog. Zato je varvarin.

Demistifikacija Biblije je očigledno posledica doba u kome živimo, a u kome vlada skepticizam, i nije prvi put da su reditelji pokušali da snime film zanemarujući mitove i legende vezane za priču kojom se bave (pre deset godina Volfang Petersen pokušao je da adaptira Homerovu „Ilijadu“ gotovo ne pominjući bogove). Ova potreba holivudskih reditelja može se uporediti sa ponašanjem nervoznog vezira koji Ramzesu pokušava da u granicama prirode objasni sve uzroke kuga u Egiptu. Kao i vezir, i filmadžije zasad nemaju uspeha.