Sve se konstantno menja, ali je uvek isto. Današnji konflikti isti su kao oni od pre sto godina – kaže u razgovoru za Danas legendarni pozorišni reditelj Robert Bob Vilson.
Njegova predstava „1914“ izvedena je u subotu na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u okviru mini festivala Pali anđeo istorije 1914/2014, a antiratni komad zasnovan na delima „Poslednji dani čovečanstva“ Karla Krausa i „Dobri vojnik Švejk“ Jaroslava Hašeka pred publiku je doneo ansambl Narodnog pozorišta iz Praga. Ansambl je po završetku predstave ispraćen petnaestominutnim aplauzom i ovacijama publike.
Jednom ste izjavili da je „sve što radite osmišljeno za određeni trenutak“. Šta nam govori to što u ovom trenutku gledamo sto godina unazad?
– Vreme je nešto što se kreće napred i nazad u isto vreme. Prostor nije bezvremen, već pun vremena.
Prvi svetski rat je vrlo važna tema danas u Srbiji. Da li mislite da je Gavrilo Princip bio heroj ili terorista?
– Raj ne može da postoji bez pakla, a pakao bez raja. Nije to pitanje dobrih i loših momaka, ili kauboja i indijanaca.
Kako vi vidite Prvi svetski rat iz srpske perspektive – da li je tu bilo tragedije i heroizma ili samo tragedije male države?
– Herojstvo je u tragediji. Trudim se da predstavim 1914. godinu sa određenom distancom, koja dozvoljava da se o svemu razmišlja, ali i da se uvidi ironija koja donosi komično olakšanje.
Kako vidite svet danas? Šta je naša budućnost?
– Mislim da nisam pravi sagovornik za tu temu. Situacija se stalno menja, i to je jedina stvar koja je konstantna – promena. Svaki trenutak je potpuno drugačiji i to je jedini kontinuitet u vremenu.
Demokratija u svetu je zasnovana na čistoj sili. Kakvi ljudi se rađaju u represivnom društvu?
– Priroda pojedinca je nepredvidiva. Kao umetnik video sam kako umetnost cveta u represivnom društvu, ali ponekad i u slobodnom. To je misterija koja se ne može predvideti.
Šta mislite o povećanju ekstremnog nacionalizma u svetu?
– Ponekad kada postoji zmaj, neko mora da podigne mač.
Rekli ste da je u nekim represivnim društvima umetnost cvetala u prošlosti. Kakva je uloga umetnosti danas? Da li postoji prava umetnost?
– Umetnost je jedan od retkih elemenata koji može da poveže ljude, bez obzira na njihovo političko, socijalno ili ekonomsko poreklo.
O drugim umetnicima
Tokom svoje dugogodišnje karijere Robert Vilson je sarađivao sa brojim umetnicima, od Filipa Glasa do Toma Vejtsa, od Marine Abramović do Ledi Gage. O čuvenoj performans umetnici je čak uradio i predstavu „Život i smrt Marine Abramović“, koja je osvojila ceo svet, ali koja nažalost nije stigla na prošlogodišnji Bitef.
* Tom Vejts je jednom rekao da se „svako ko je radio sa Robertom Vilsonom nakon toga promenio“. A kako su svi ti vaši saradnici uticali na vas?
– Kada sarađujem sa nekim, moj rad postaje drugačiji jer poprima osobine koje ta osoba poseduje. Zato sam birao potpuno različite umetnike za saradnju – kaže reditelj.
Pozorišni div Ćirilov
Otkada je 1971. godine na poziv Jovana Ćirilova došao na Bitef, Robert Vilson je nekoliko puta bio gost Beograda i ovog festivala. U međuvremenu je upoznao i Marinu Abramović i Dušana Makavejeva, ali Ćirilov će mu zauvek ostati prva spona sa Srbijom.
– Jovan je bio div i zaista će nedostajati pozorišnom svetu. Imao je radoznalost deteta i znao je kako da bude tih i samo da posmatra. Nikada ga nisam video da svoje ideje i lične stavove nameće nekom umetniku u njegovom radu. Rođen je mudar. Bio je veliki prijatelj. Srećan sam što sam ga poznavao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
