„Istorijska perspektiva, koju je Idit Vorton dostigla – strasti iz prošlosti, zarobljene u konvencijama prošlosti – ovde se širi i zahvata arheološku perspektivu, prema kojoj će na našim ostacima jednog dana stajati natpis: „Ne zna se čemu služe.
Naši životi, tako puni osećanja, čežnji i egzotike, lepote i privlačnosti, koje nam priroda podaruje da bi se u potpunosti ostvarila, nisu ništa drugo nego veličanstveno „u međuvremenu“, čije najblistavije mogućnosti često moraju da se završe odricanjem. Ispod svoje mirne površine „Doba nevinosti“ „skriva ambis – ambis vremena i tragediju ljudskog postojanja“, ovako Džon Apdajk ocenjuje roman za koji je Idit Vorton, kao prva žena u istoriji književnosti, 1921. dobila Pulicerovu nagradu.
Romanopisac, autor kratkih priča, putopisac, dizajner, istraživač, Idit Vorton (1862-1937) tri puta je bila nominovana i za Nobelovu nagradu za književnost. Najčešća tema njenog književnog stvaralaštva bila je američka visoka klasa o kojoj je pisala kao insajder, jer joj je i sama pripadala, što nije umanjivalo njenu dramsku ironiju, humor, psihološku analizu i kritičnost kao pisca.
„Doba nevinosti“, čiji je radni naslov bio „Stari Njujork“, takođe se bavi njujorškim društvom – društvenom elitom sa Menhetna. U ovom romanu Vortonova oživljava i lična sećanja na ovaj grad, insistirajući i na istorijskim detaljima, bogatom dekoru i kostimu. Time, ipak, ne opterećuje emotivnu i strastvenu priču koju plete u trouglu između glavnih junaka Elen Olenske, Njulanda Arčera i njegove supruge Mej. Apdajk u pogovoru knjige ovaj Pulicerom ovenčan roman poredi sa Tolstojevom „Anom Karenjinom“, ističući da „Doba nevinosti“ odiše „seksualnošću njegovih uglađenih, brižljivo odevenih protagonista, sa strašnim svetogrđem viktorijanske preljube“.
U pitanju je književni predložak koji je poslužio Martinu Skorsezeu za istoimeni film sa Mišel Fajfer i Danijelom Dej Luisom i Vinonom Rajder u glavnim ulogama.
Službeni glasnik je ovaj roman u objavio u okviru Biblioteke „Sopstvena soba“, posvećene književnosti koju su pisale žene, a čiji je urednik Nataša Marković, u prevodu Milana Komnenića i Nađe Komnenić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
