Svetlana Aleksijevič postala je 14. žena u dugom nizu od 111 imena laureata Nobelove nagrade za književnost. Priznanje koje donosi i novčani iznos od gotovo milion evra dodeljeno joj je za „za polifonijsko pisanje, koje je spomenik patnji i hrabrosti u našem vremenu“.
Književno delo Svetlane Aleksijevič sastoji se od dokumentarnih svedočanstva, koje je autorka suptilno splela u romanesknu beletrističku celinu. Od Drugog svetskog rata, preko Černobila, Avganistana i Čečenije, do savremenog života u postsovjetskom paklu – hor glasova stapa se u simfoniju od šapata do krika tragičnih sećanja.
Književnom žanru, koji spaja dokumentaristiku i novelistiku, prema oceni književnih kritičara, do sada nije odato priznanje. Bertrand Rasel i Vinston Čerčil spadaju u retke autore koji su Nobelovu nagradu za književnost dobili za svoje nefikcionalno delo.
Pet naslova Svetlane Aleksijevič – „Rat nema žensko lice“, „Poslednji svedoci. Deca u Drugom svetskom ratu“, „Dečaci cinka. Avganistan i posledice“, „Černobiljska molitva. Hronika budućnosti“, i „Polovno vreme. Život u ruševinama socijalizma“, predstavljaju hroniku patnje koja prerasta u moralnu savest raspale sovjetske imperije.
„Sve moje knjige su istorija osećanja. Pišem o malom čoveku u velikoj istoriji, kako mu je bilo teško da ostane čovek i kako je u tome uspeo. Uostalom, to pitanje je postavio još Dostojevski. Koliko je čoveka u čoveku. Mislim da je upravo to dužnost pisca – da učvrsti čoveka u čoveku“, kaže autorka.
Švedska akademija je ove godine primila 259 predloga. Lista je prvobitno skraćena na 198 imena, među kojima je bilo i 36 autora koji nikada do sada nisu bili razmatrani, da bi postepeno, tokom leta, ostalo samo pet ozbiljnih kandidata. Imena autora koja su bili u konkurenciji za Nobelovu nagradu čuvaju se u tajnosti i za razliku od drugih književnih priznanja nema javnih spiskova širih i užih kandidata. Liste kandidata objavljuju se 50 godina nakon dodele, a datum kada će biti poznato ime dobitnika, ljubomorno se čuva do dva dana pre samog događaja. Pa čak i kada se zna dobitnik milion evra, nemoguće je otkriti kako su razmatrani kandidati.
Iako ni javnost ni pisci ne znaju ništa o tome šta članovi Akademije govore o njima, već nekoliko godina unazad kladionice sa određenom sigurnošću pogađaju ko će biti naredni laureat. Tako je i Svetlana Aleksijevič (zajedno sa Japancem Harukijem Murakamijem, kenijski autorom Ngugi va Tiongo, norveškim dramskim piscem Junom Foseom i američkim piscima Džojs Kerol Outs i Filipom Rotom) bila među favoritima na kladioničarskim listama.
Kritična prema Putinu
Vest da je Svetlana Aleksijevič dobila Nobelovu nagradu za književnost odjeknula je u Belorusiji. Njena dela zabranjena su u njenoj domovini, a nisu popularna ni u Rusiji, budući da je autorka dosta kritična i prema aktuelnoj politici Vladimira Putina. Ipak, opozicioni političari u Belorusiji podržali su ovu odluku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
