Predstava „Pijani proces“ Bernara Mari Koltesa u režiji Roberta Lenarda premijerno će biti izvedena večeras od 19 sati na sceni Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz.
Nakon drame „Gorčine“, u kojoj je bio inspirisan „Detinjstvom“ Maksima Gorkog, Koltes se prihvatio adaptacije jednog od najslavnijih romana u istoriji čovečanstva „Zločina i kazne“ Dostojevskog. Njegova drama „Pijani proces“ predstavlja malo remek- delo. Delirij Raskoljnikova, alkoholne halucinacije Marmeladova, neutešna nostalgija, sled noćnih prizora u vrelom letnjem Petrogradu, u samo pet dana. Raskoljnikov pleše svoj zločin: „Ne želim više svoj deo neba, svoj deo kiše, svoj komad sveta. Hoću celo nebo, hoću svu kišu, želim odseći prostor nožem…“
Novosadsko pozorište postavlja dramu koja do sada nije postavljana ni na srpskom ni na mađarskom jeziku – kao neku vrstu analize spleta nasilja i erotike u savremenom društvu. U nadrealnom svetu Koltesovog Sankt Peterburga, koji može biti Pariz 1971. godine, kada je komad napisan, ili Novi Sad 2015. godine, svi su pijani i svi plivaju u izmaglici opsesije prema zločinu i zločincu. U klaustrofobičnim, kafkijanskim prostorima ove drame, vrline se pretvaraju u fetiše, greh se glorifikuje. Koltes, večni buntovnik francuske drame, istu priču ispisuje kao pijani proces neizbalansiranog sveta.
Reditelj Robert Lenard najavljuje predstavu navodeći naslove iz novina: „Monstrum je ubio svoje žrtve sekirom!“, „Okrutni mesar osuđen na sedam godina“, „Nekadašnji student prava je postao ubica, okružen prostitutkama i alkoholičarima“, i ističe da bi tako izgledala naslovna strana nekog tabloida koji izveštava o delu Rodiona Raskoljnikova, glavnog junaka romana „Zločin i kazna“. „Iz te priče Dostojevski piše parabolu, roman u tezama o spasavanju i o patnji“, ističe Lenard.
Uloge tumače: Gabor Pongo, Atila Giric, Terezia Figura, Agota Ferenc, Gabriela Crnković, Čongor Berta, Edit Farago, Daniel Gomboš, Daniel Husta, Armin Ric i Nora Molnar Gabor.
Kolike su ljudske granice?
Glumac Gabor Pongo tumači lik Rodiona: „Deluzija čoveka iz duplje… „Poniženi“ intelektualac sebe svrstava među „neobične“ ljude i izdiže se iznad onih „običnih“. Pokušava da se „duhovno uzdigne iznad drugih“, međutim, to radi na pogrešan način. Želi da preispita ljudske granice i da pokuša ono što ne može. „Što ako jesam? Što ako sam ja taj izabrani?“ On nije 'običan ubica', on je kompleksniji od običnog zločinca. Jer zločinac, naime, ubija, ili zbog materijalne koristi, ili iz osvete, i slično, ali za njega je ovo moralan izbor!“
Stvaranje lika „online“
Glumica Edit Farago: „Po meni, postoje dve vrste majki. U prvu grupu spadaju žene koje svesno ili nesvesno rađaju, iz ljubavi prema životu i ljubavi prema Čoveku. Svesno ili nesvesno, odvajaju svoje karakterne osobine od snažnog osećaja bezuslovne ljubavi. Deca tih majki obično postanu srećni ljudi. U drugu vrstu majki spadaju žene koje rađaju iz ljubavi prema muškarcu, prema sebi, one prave sebi igračku a potom se trude da svom svojom ljubavlju potpomažu odrastanje „diva“, „natčoveka“, „genija“ kojim će se majke ponositi, pomoću koga će se izbaviti iz svih nevolja, na čijim leđima će se, kad već nije sama mogla, podići iznad svih na društvenoj lestvici svoje sredine. San tih majki pretvara život deteta u noćnu moru za dugi niz godina, ako ne i zauvek. U ovom slučaju se to, što je poznato, kobno završava. U stvaranju uloge sam kao i uvek tragala za nekim sećanjima i njihovom refleksijom na moju dušu. Stvarala sam lik tako „online“ a ostala sećanja sam transformisano uklopila u lik razlažući ih na elemente da bi ih ponovo sastavila, tako se rodila moja Raskoljnikova.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
