Fantastika istorije i pamćenja

U krajnjem skoru, kako je objasnila, izloženi radovi kreću se od onih posvećenih internet kulturi, kontroverznoj „Snepčet“ aplikaciji, zatim modernističkoj arhitekturi, modernizmu i njegovom nasleđu, kao i istoriji. Jedan od radova se, kako je ukazala, na neki način dotiče Prvog svetskog rata. To je instalacija 1/707 343, 2014 Milete Prodanovića, koja se sastoji od dvokanalnog videa, grafitnog otiska nadgrobnog spomenika i lego modela koji predstavlja crkvu. Ona je važan momenat u snažnoj telepatskoj viziji koju je imao autorov deda i imenjak Mileta Prodanović (1883 – 1945) 17. avgusta 1914. tokom Cerske bitke kad mu je poginuo brat Zdravko. Mileta Prodanović, književnik, profesor FLU i učesnik Oktobarskog salona, rekao je još pre njegovog početka kako ova mentalna slika čini središte rada i da je ona do detalja zabeležena u dnevniku njegovog dede. „U njemu on opisuje kako je u ril tajmu imao viziju da mu gine brat na drugoj lokaciji.“ Posebno je opisao ambijent u kome je brat stradao, a za koje će se kasnije ispostaviti da je Prnjavor. To kazuje da su braća bila udaljena jedan od drugog 40 kilometara u momentu kada je Prodanovićev deda imao telepatsku viziju. Kada se Cerska bitka završila, deda je tražio brata. Saznao je ubrzo da je mrtav a zatim otišao da pogleda mesto gde je Zdravko poginuo. Bilo je istovetno slici koja ga je u mislima progonila, uključujući i izgled crkve i jedne cigle na njoj koja je pod naletom paljbe ostala u neobičnom položaju.

„Kad sam bio pored crkve pogledam toranj obaljen granatama i jednu ciglu više od njene polovine nadnela se i stoji – ne pada. Stanem , pogledam ovo veliko ušoreno selo, koje mi odmah bi poznato iz trenutnog sna pozadi topova… Pa prekrstim se i začudim: Bože moj kako je ovo moguće!…“, zapisao je Prodanovićev deda 24. avgusta 1914. u svom dnevniku.

Inače, broj 77 343 u nazivu rada Milete Prodanovića je srednji broj stradalih u Prvom svetskom ratu u Srbiji koji je, kako je autor naveo, iz studije Ernesta L. Bogarta „Direct and Indirect Costs of Great World War“. Broj 277569 nalazi se i u naslovu rada nemačke umetnice Suzan Kriman. Ovaj rad se sastoji iz serija fotografija predstavljenih kroz slajd projekcije. Kriman zapravo proizvodi performativni rienektment dokumenta ponovo snimajući onu istu putanju koju su prolazili saveznički, odnosno avioni zapadnog vojnog saveza tokom sovjetske blokade Berlina 1948. i 1949, zapravo, broj iz naslova je broj njihovih preleta tokom akcija. Konstantno snimajući pošumljeni predeo Kirman nas zapravo dovodi do kulture nadgledanja. „A kao što znamo u Nemačkoj je aktuelan skandal s prisluškivanjem telefona nemačkih političara od američke obaveštajne službe NSA“, ukazala je kustoskinja Džoan Miler.

Veliku pažnju publike tokom vođenja, kao i na otvaranju Salona privukao je rad Dušice Dražić „Novi grad“. Ne samo zato što ga čini velika i atraktivna maketa nepostojećeg grada, nego i zato što pretpostavlja brojna pitanja, recimo o održivoj arhitekturi i urbanizmu uopšte. Naime, njen grad predstavlja kombinaciju modernih zgrada koje su uništene iz različitih razloga, ukazala je Džoan Miler. Izbor objekata za Novi grad pravljen je iz već realizovanih projekata, koji ili nisu ostvarili predviđeni potencijal ili su promenili namenu ili su prevremeno srušeni, ali ne od posledica prirodnih katastrofa ili rata. Rušenje je sprovođeno planski i s namerom. Ovaj grad uključuje i projekte koji su imali uspeha u javnosti, ali su smatrani ekonomskim i estetskim promašajima, pa su iz tog razloga rušeni. Predlažući da se novi grad sagradi od „neuspelih“ arhitektonskih projekata zapravo smo pozvani da promislimo šta u stvari znači termin „održivi grad“. Džoan Miler je ukazala da rad Dražićeve ne referiše, dakle, isključivo na nešto što je bilo, nego i na razmišljanja o stvarima koje se nikad nisu desile ili nikada nisu u potpunosti ostvarile svoj utopijski potencijal. Ona je skrenula pažnju da se u prostoriji gde je „Novi grad“ izložen nalazi polica sa katalozima s projektima svih tih zdanja. „Na osnovu njih možemo saznati kako su oni izgledali ili kako je trebalo da izgledaju. Tu su makete zgrada ne samo iz Srbije i regiona već i iz gradova u inostranstvu“. U tom smislu moglo bi se reći da „Novi grad“ Dušice Dražić predstavlja nov pristup prošlosti, kao i fantastiku istorije i pamćenja.

Koliko god puta želite

Izložba Oktobarskog salona biće dostupna publici do 2. novembra. Ulaznica je 250 dinara i važi za sve dane tokom njenog trajanja, što znači da se na izložbu možete vraćati koliko god puta želite. Otvorena je svakog dana osim ponedeljka, a detaljnije informacije o svemu mogu se naći i na sajtu manifestacije.

Crno

Rad „Očevi i oci“ Danila Prnjata, kako se navodi u brošuri O.S., „predstavlja video-zapis koji prati sina srpskog političara Nenada Čanka. Rad prikazuje dete koje traga za rimskim novčićima u vojvođanskim poljima u okolini Begeča (nekada rimski grad Onagrinum). Međutim, jedine novčiće koje je pronašao pripadaju jugoslovenskom periodu. U radu se prepliću teme nacionalističkih politika (i borbe za teritoriju) s temom kapitala i eksploatacije teritorije iz ličnog interesa. Prikazujući naslednika srpskog političara kako doslovce pokušava da izvuče novac iz vojvođanskog tla, rad ukazuje na međusobnu povezanost ove dve dominantne matrice ponašanja“, piše u brošuri. Tokom prvog novinarskog vođenja kroz postavku izložbe O.S. nije opserviran Prnjatov rad, a na otvaranju, koliko se od gužve moglo videti, iznad umetnikovog imena i prezimena na zidu je išla projekcija u kojoj se vidi dete kako vuče po zemlji neku, moglo bi se reći, spravu dok mu je glava prekrivena crnim kvadratom.