Filmski festival u Veneciji je i dalje bitno mesto za sineaste koji žele da predstave svoja nova ostvarenja, jer ipak je reč o najdugovečnijem filmskom festivalu koji se od danas pa do 6. septembra održava po 71. put. Ali bez obzira što je čuvena Mostra jedan od najglamuroznijih festivala na svetu – deo čuvenog trougla Berlin – Kan – Venecija, festival se kao i sam grad batrga da opstane i da „glavu zadrži iznad vode“.
Manifestaciju će večeras otvoriti svetska premijera filma „Birdman“ meksičkog reditelja Alehandra Gonzalesa Injaritua sa Majklom Kitonom u ulozi nekadašnje filmske zvezde koja želi veliki povratak. U ovoj crnoj komediji pored Kitona igraju i: Edvard Norton, Zek Galifijanakis i Naomi Vots.
Od oko 50 filmova koji će biti prikazani do 6. septembra, dvadeset će se takmičiti za Zlatnog lava. Žiriju ove godine predsedava francuski kompozitor filmske muzike Aleksandar Depla, što je prvi put od osnivanja festivala 1932. godine da se na tom mestu ne nalazi neki reditelj ili glumac.
Zlatni lav za životno delo biće dodeljen Telmi Šunmaker, montažerki Martina Skorsezea koja je osvojila čak tri Oskara u svojoj karijeri („Razjareni bik“, „Avijatičar“, „Dvostruka prevara“), kao i slavnom dokumentaristi Frederiku Visemanu, čija se karijera sastoji od više od 40 nezavisnih filmova.
„Iznenadilo me je da je među brojnim filmova koji su se prijavili za takmičarski program dominantna tema bila ratni konflikti. Tako da su u konačnom izboru ostali mnogi od njih. Kriza je takođe prisutna, ali prigušeno“, rekao je Alberto Barbera, direktor Mostre, kada je predstavio ovogodišnju selekciju.
Ratnom temom bavi se „Good Kill“ Andru Nikola, reditelja filmova „Gataka“ i „Gospodar rata“, koji govori o etičkim i moralnim dilemama porodičnog čoveka. Glavnu ulogu igra Itan Hok, koji se bori proti talibana sa distance – navodeći bespilotne letilice. Ostvarenje „Fires on the Plain“ Japanca Šinja Cukamota govori o posledicama Drugog svetskog rata, dok se reditelj Džošua Openhajmer i u novom filmu „The Look of Silence“ bavi pričom o genocidu u Indoneziji, koja je prikazana i u njegovom filmu „Čin ubijanja“.
Legendarni glumac Al Paćino biće prisutan na Mostri sa dva filma – „The Humbling“ Barija Levinsona, koji se prikazuje van konkurencije, govori o ostarelom glumcu i njegovoj aferi sa 25 godina mlađom ženom, i „Manglehorn“ Dejvida Gordona Grina, u kome igra ekscentričnog čoveka koji pokušava da izađe na kraj sa zločinom iz prošlosti koji ga proganja.
Među filmovima koji se očekuju s velikim interesovanjem su i: „Pazolini“ Amerikanca Abela Ferare sa Vilemom Dafoom, o poslednjim danima čuvenog kontroverznog reditelja Pjera Paola Pazolinija. Dosta se govori i o poslednjem filmu Fatiha Akina „The Cut“, trećem delu trilogije o ljubavi, smrti i zlu, sa francuskim glumcem Taharom Rahimom u glavnoj ulozi. Film govori o čoveku koji je preživeo masakr Jermena u današnjoj Turskoj 1915. godine.
Očekuje se da će nekoliko filmova u programu van konkurencije privući pažnju javnosti na Mostri. Među njima je „The Old Man of Belem“ najstarijeg filmskog reditelja na svetu, čuvenog Portugalca Manoela de Oliveire, koji ima 105 godina, kao i omnibus film „Razgovori s bogovima“, u kome su među potpisnicima Emir Kusturica i Amos Gitai, ali i integralna necenzurisana verzija „Nimfomanka 2“ Larsa fon Trira.
Pomenuti filmovi dovešće u Veneciju brojne svetske zvezda poput: Dženifer Aniston, Ele Faning, Bila Marija…
I koliko god da će to privući pažnju javnosti, sam festival poslednjih godina je izgubio na svojoj svrsi, jer je nezavisna i umetnička filmska produkcija teško pogođena nedostatkom finansija.
Naime, njujorška Trajbeka, sa daleko manjom tradicijom, počela je od Venecije da „krade“ onaj umetnički deo. S druge strane festival u Torontu, koji se delimično preklapa sa Venecijom, odavno je postao mega-kinematografski-šoping-mol. Tamo se prikazuje na stotine filmova, dok je taj broj u Veneciji daleko manji.
Mnogi ocenjuju da su danas festivali postali „fabrike ili supermarketi“ gde se dolazi da se kupe filmovi. Potreba za tim segmentom nije zaobišla ni Veneciju, pa se treću godinu zaredom, tokom festivala, održava i Filmski market. Prošle godine zabeležen je porast od 25 odsto više distributera, producenata i agenata prodaje, pa se organizatori nadaju da će se taj trend nastaviti. Ipak, Venecija sa nekih 1.400 „prodavaca“ je otprilike u rangu Lokarna (1.070) i San Sebastijana (1.000), tako da joj dosta treba da se stavi u rang nekih drugih festivala.
Ako ništa drugo, organizatorima Venecije ostaje uteha da im i dalje priznaju da su glamurozniji čak i od Kana, a od Toronta, Berlina ili Sandensa – sigurno.
„Ničije dete“ u Veneciji
Prvi put u istoriji selekcije „Nedelja međunarodne filmske kritike“ Venecijanskog filmskog festivala, koja postoji od 1984. godine, Srbija će imati svog predstavnika. U pitanju je debitantski igrani film scenariste i reditelja Vuka Ršumovića „Ničije dete“, koji je na programu 3. septembra. Film je baziran na istinitoj priči o divljem dečaku koga su sredinom osamdesetih godina prošlog veka lovci pronašli među vukovima u šumi u planinama Bosne i Hercegovine, nakon čega je poslat u Beograd da se socijalizuje. Suprotno predviđanjima, dečak počinje ubrzano da se razvija…
U filmu igraju deca: Denis Murić, Pavle Čemerikić, Isidora Janković i glumci Miloš Timotijević, Tihomir Stanić, Borka Tomović, Goran Šušljik, Zinaida Dedakin…
Selekciju čini još šest debitantskih ostvarenja iz celog sveta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
