Globalizacija i aktuelne socijalne priče

– Ponosna sam što smo uspeli da, uprkos poteškoćama, opstanemo 21 godinu. Festival koji je pred nama za cilj nema samo puko emitovanje filmova, već animiranje najrazličitije publike svih starosnih dobi, a najviše studenata i to ne isključivo onih koji studiraju etnologiju. Zahvaljujući našim prijateljima, filmovi će nakon festivala biti emitovani u televizijskim programima. Bitan segment festivalskih dešavanja biće prezentacija Centra za folklor i kulturno nasleđe Smitsonijan. Takođe, organizovana je i radionica iz vizuelne antropologije „Uoči ono što je bitno: Vizuelna antropologija u velikom gradu“, a tu je i podrška mladim stvaraocima u vidu konkursa kratkih filmova do tri minuta snimljenih mobilnim telefonom – rekla je na jučerašnjoj konferenciji u Etnološkom muzeju, direktorka ove ustanove Vilma Niškanović.

Selektori festivala su Anita Panić, TV autor i dokumentarista, Gordana Simonović Veljković, rediteljka, i Miloš Matić, antropolog.

– U filmovima ima veoma malo antropologije, etnologije i kulture uopšte. Prevashodno se bave nekim savremenim tokovima i onim što su posledice globalizacije. Moram da priznam da sam razočaran domaćim etnološkim diskursom, ali i to je odraz stanja našeg društva. Tu su filmovi koji se uprkos tome izdvajaju, poput „Glas Božji u narodu“, prikaz života u manastiru nadomak Paraćina, u kojem se vidi entuzijazam i neposredno iskustvo. Primetno je da je većina filmova angažovano, da se bave nekim aktuelnim socijalnim pričama, veoma često čak pojedincem, a u većini slučajeva, ti filmovi ne daju čak ni deo kulturne slike Srbije – smatra Miloš Matić.

Žiri ovogodišnjeg festivala biće Đovani Kezić, direktor Muzeja običaja i tradicije regije Trentino u Italiji, Elizabeta Koneska iz makedonskog Narodnog muzeja i Vladimir Petrović, reditelj dokumentarnih filmova.