Kao što u mnogim disciplinama postoje razne škole, koje neguju ili divljački brane specifičan pristup nekom problemu unutar oblasti nastanka i razvoja, tako i nutritivno polje ima svoje preskriptivne krugove.
Sve je počelo ovako: još davno, davno, moji roditelji su shvatili da mi ne treba dozvoliti da jedem ono što sama biram, jer je izbor mahom čokolada. Odveli su me kod poznatog nutricioniste i ja sam se predala njegovom jelovniku. „Dijeta“ koju mi je odredio svodila se na mnogo jogurta, kifli, piletinu, salate i sir. Marljivo sam jela propisano. Neko vreme, onda sam se vratila čokoladi.
Kad sam, ovog puta sama, postala svesna da nešto treba menjati, upustila sam se u dinamičnu pustolovinu otkrivanja „pravog“ pristupa ishrani. Negde sam pročitala da jutro treba početi voćem. Dan je izgledao ovako: ustanem, navalim na dostupno voće (u pitanju su devedesete, a srpske su bašte skromno tad rađale), odem i ubrzo ogladnim toliko da sam uz navedeni doručak morala da kombinujem istočnjačke veštine meditacije kojima sam se održavala do kasnog ručka. Ponovo pripravljanog prema oštrim uputstvima.
Novo vreme donelo je nove taktike. Časopisi što u svom naslovu često koriste reči iz domena života i zdravlja počeli su da daju tekstove o makrobiotici. Tada je moj dan počinjao mnogo ranije jer je trebalo pripremiti miso supu kako dolikuje. Dan se nastavljao pravljenjem egzotičnih zdravih jela od neobičnih sastojaka, a završavao u osam uveče u krevetu, gde sam preumorna od celodnevnog seckanja povrća pod određenim uglom, ipak, bivala zadovoljna što nisam stigla da u sebe ubacim ništa zašećereno. Mleko je izbačeno, jaja su izbačena. Srećom, prema mesu nisam nikad imala afinitet. Sve obaveze koje su podrazumevale bavljenje izvan kuhinje odlagala sam za naredni dan. I tako mesecima, kad sam jednog dana shvatila da ne bi bilo loše da se sklonim na neko vreme od šporeta i organskih pijaca, pa završim studije, zaradim za život i vidim se sa prijateljima kojima stalno otkazujem susrete. Pritom sam saznala da je soja genetski modifikovana, a zeolit možda nečist.
Otišla sam da proverim osetljivost na namirnice. Ozbiljni ljudi u belim mantilima i sa diplomama su me posavetovali da se okanem starih navika te za doručak navalim na masnu hranu (puter i nebeli hleb bez kvasca i glutena). Ubačeno je mleko bez laktoze i obavezno neke vrste mesa. I opet, jaja.
Više sam i zaboravila šta sam nekad u životu volela da jedem. Sećam se jedino čokolade od koje je sve počelo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
