Ideal oca i krah ideala detinjstva

Ipak, kako kaže, knjiga o predrasudama u maloj provincijskoj sredini je zbog svog sadržaja univerzalna. „Ubiti pticu rugalicu“ približava se modernističkoj književnosti i pre svega Vilijamu Fokneru, tako što, kako ističe Vladić Jovanov, marginalizovanim ličnostima daje značaj. S tim u vezi mogu se izvući paralele između Foknerove Dilsi i Line Kalpurnije – dve crnkinje koje su pre svega autentične ličnosti.

Iako je, prema književno-teorijskim merilima, Atikus, otac male Skaut i advokat koji brani crnca optuženog za silovanje belkinje, pomalo lik sa tezom, kojim je Li pokušala mnogo toga da kaže, za veliki deo publike je idealni otac. NJegov način vaspitanja dece izazvao je živu raspravu, podstaknutu pre svega, komentarima psihoterapeuta Zorana Milivojevića o odnosu roditelja i dece u savremenom svetu.

– Atikus ima potrebu da deci saopšti istinu kakva jeste, bez zadrške, što je za njih na neki način priprema za surovi svet u kojem žive. Takve rečenice ih teraju da odrastu i postanu samostalnija. Ova knjiga govori o vremenu u kojem je bilo važno odrasti a ne zauvek ostati dete. DŽema sa 13 godina počinju da zovu gospodine i on se tome raduje, jer je svet detinjstva pomalo dosadan. Deca postaju funkcionalni odrasli, zahvaljujući takvom vaspitanju, i ne ostaju zauvek deca, što je danas najvažnija stvar za roditelje – istakao je Milivojević.

Na filmsku adaptaciju knjige „Ubiti pticu rugalicu“ sa Gregori Pekom kao Atikusom, nagrađenim sa nekoliko Oskara, podsetila je novinarka i spisateljica Ana Vučković, koja je istakla da film vrlo verno prati roman. Za nju je, kako naglašava, najvažniji sloj knjige priča o odrastanju.

Izdavačka kuća Laguna uskoro će objaviti i drugu knjigu Harper Li „Go Set a Watchman“, koja je tek nedavno, posle pet decenija, ugledala svetlost dana, i već izazvala brojne kontroverze u književnoj javnosti.