Koga ove godine neće biti na Sajmu knjiga i zašto

 Ovi izdavači će ipak imati svoje štandove na ovogodišnjem Sajmu, ali ostaje pitanje da li će tako biti i sledeće godine, ako se situacija prilikom odlučivanja o raspodeli prostora ne promeni.

Podsetimo, IP Plato odlučio se da posle 26 godina ne učestvuje na Sajmu knjiga, jer su nakon njihove žalbe na dodeljena 42 kvadratna metra umesto 120, koliko su tražili (i imali ranijih godina), dobili još manju kvadraturu – 38, na još lošijem mestu. Da ove godine ne učestvuje na Sajmu knjiga odlučilo se i poslovodstvo izdavačke kuće Booka. Oni su takođe istakli da im je bez ikakvog obrazloženja oduzeta lokacija na kojoj su uspešno nastupali prethodne tri godine, te da su premešteni na lošu poziciju koju ne žele da prihvate. S druge strane, Fabrika knjiga nije se ni prijavila za ovogodišnje učešće na Sajmu knjiga nakon što je Odbor ove manifestacije redefinisao kriterijume za raspodelu prostora. Ova izdavačka kuće zajedno sa pomenutom Bookom organizuje Mali sajam knjiga u knjižari Beopolis, koji se održava do 2. novembra. Pre sedam godina na ovaj korak se odlučio i Ivan Čolović, urednik Biblioteke XX vek, koja otada svakog poslednjeg četvrtka u oktobru u Centru za kulturnu dekontaminaciju pravi svoj alternativni sajam.

Da će doći do ovih problema, upozoravalo je Udruženje profesionalnih izdavača, čim su kriterijumi promenjeni tako da je za odluku o veličini i mestu štanda postao najvažniji godišnji promet u prethodnoj godini i broj stalno zaposlenih.

– Odbor Sajma knjiga je zloupotrebio svoj položaj. Načinio je niz nekorektnih postupaka, počev od toga da je tražio da se dostavljaju podaci za koji su javno dostupni i do kojih mogu da dođu sami. Ali se pitamo ko je dao takvu vrstu ovlašćenja Odboru da raspolaže tim podacima i da na osnovu njih donose odluke, iako one trebaju da budu programske, a ne finansijske, političke ili ekonomske – kaže za Danas Zoran Hamović, predsednik UPIS-a, dodajući da nije Sajam taj koji treba da odlučuje koliko će izdavači objavljivati knjiga.

On ističe da je Odbor pomenutim oštećenim izdavačima dao ultimatum, odgovarajući na njihove žalbe po sistemu uzmi ili ostavi i dodaje da Sajam pokazuje tendenciju da se ističu brojevi, a ne ono što je najvažnije – doprinos kulturi i obrazovanju.

– Činjenica da su ovi izdavači „začinjeni“ pojedinim dobrim knjigama još uvek ne može da zaseni ono što stoji iza toga. Ipak, dobro je što izdavači sve više pokazuju otpor i što su odabrali da budu izvan Sajma, ali ne da budu alternativa, već zapravo oni koji ne daju priliku da budu potcenjeni i obespravljeni – zaključuje Hamović.

Kvantitet nauštrb kvaliteta

– Kvalitet izdanja, što bi trebalo da bude prva i najvažnija stvar kojom se ovaj programski savet bavi, nije bio njihov prioritet. Po rasporedu mesta može se prepoznati ideja o tome čija su izdanja važnija a čija manje važna. Potiskivanjem kvalitetnih izdavača koji su važni za kulturu ove zemlje nešto se dobija. Mene zanima šta se dobija njihovim odsustvom i progonom, a to su izdavači sa malim brojem izdanja, koja su vrednija od celokupne produkcije izdavača koji imaju po 200-300 knjiga godišnje – objašnjava Hamović.

Oštećeni nagrađeni izdavači

Neki od od izdavača koji su oštećeni ovogodišnjom raspodelom prostora, poput izdavačkih kuća Paideia, Fedon i Clio, ili onih koji neće ni učestvovati na Sajmu knjiga, kao što je Fabrika knjiga, poslednjih godina proglašavani su izdavačima godine upravo na ovoj manifestaciji. Priznanje Izdavač godine Sajam knjiga dodeljuje izdavačkoj kući koja po kvalitetu i značaju naučnog i umetničkog dostignuća svoje produkcije predstavlja izuzetan napor.