Mi smo dobri, Oni su loši

Zamenica Mi služi političkom lideru da se što više približi svojim biračima stavljajući im do znanja da su i on i građani u zajedničkoj akciji: „Stvaramo temelj da u naredne dve godine situacija bude bolja… Za to će nam biti potrebno još mnogo snage, mnogo muka, mnogo reformi i odricanja. Težak je period pred nama, i nadam se da ću, na kraju sledeće godine, makar i sa mnogo manjim ličnim uspehom, moći da kažem da se vidi svetlo na kraju tunela.“ Iznenadno prelaženje na zamenicu Ja jeste smeštanje sebe na najodgovornije, najdominantnije i najkompetentnije mesto. Inače, kako ističe ovaj političar, „nisam čovek koji je ikada radio za svoju popularnost“.

Opozicija Mi – Oni je možda još snažnija strategija učvršćivanja na superiornim pozicijama i isključivanja Drugog, dakle onih koji nisu Mi. Za one koji su Mi vezuju se po pravilu sve pozitivne osobine, dok su Oni na negativnoj, neprijateljskoj strani. To je zapravo manipulisanje čovekovom urođenom potrebom da se sa nekom grupom identifikuje i tako odredi prema svetu koji ga okružuje. U našem političkom diskursu evropski zapad se često ističe kao nepoželjan, čime se potencira negativan odnos prema njemu: „Moramo se boriti protiv pokušaja revizije istorije, koju će, gotovo smo ubeđeni, neke evropske zemlje pokušati da urade.“

Nepodobne su i manjinske grupe, na primer LGBT populacija, koja se takođe dovodi u vezu sa Zapadom i njegovim „lošim“ uticajima: „Organizatori ovakvog paradiranja i njihovi mentori iz Evrope, ne žele da izvuku pouku iz svega onoga što su prouzrokovale prethodne parade…“ U saopštenju SPC povodom Parade ponosa, iz kog je i navedena rečenica, LGBT grupa se označava kao „šačica sugrađana“ za koju ne vredi potrošiti ni dinar iz državnog budžeta. Odrediti neku grupu, manjinu, kao Drugog znači automatski je staviti u potčinjen položaj, čime se ona isključuje kao ravnopravan član zajednice te tako otvoreno diskriminiše.