Monografija o LJubi Popoviću, koja je nedavno promovisana na izložbi njegovih slika u Galeriji Radio-televizije Srbije, počela je rečima samog umetnika iz intervjua koji je dao ovoj kući: „Ako nemate ljubav prema poslu koji radite, onda on neće nikada valjati bilo čime da se bavite.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Kod mene je stvar u tome što ja slikarsku materiju toliko volim da u trenucima kad se unesem u rad ja zaboravim da postojim“. U znaku ovog iskaza LJube Popovića tekao je i razgovor o monografiji bogato ilustrovanoj reprodukcijama njegovih slika od 1953. do 2015, upotpunjenih poznatim tekstovima stručnjaka i poznavalaca njegovog rada: Sarana Aleksandrijana, Gustava Renea Hokea, Andrea Pjer de Mandijarga, Sema Hantera, Renea de Solijea, An Tronš, Milana Komnenića, Srete Bošnjaka, Nikole Kusovaca i Dejana Đorića.
Istoričar umetnosti Nikola Kusovac podsetio je da se pokušaj svrstavanja Popovićevog slikarstva uvek završi tako što ostanemo praznih šaka i da je on sam više puta od njega dobio verbalne šamare ako bi nastupio kao svaki nedoličan istoričar umetnosti – „onaj kome se čini da mu je dovoljno da baci pogled i da sve vidi i zna“.
„Imao sam prilike da pratim kako LJuba radi. To je čin najvišeg monaškog predavanja poslu, unošenja u molitvu. Tu se potpuno potvrđuje ona teza koju je i Šejka zagovarao – da je slika oblik molitve“, kazao je Kusovac. O posvećenosti i samosvojnom karakteru umetnika pričao je Nikola Mirkov, predsednik saveta za likovno stvaralaštvo u RTS, koji je pohvalio izgled knjige – njen oblik, savitljivost, inertnost. Za LJubu je kazao da je celog života bio kvrgav, nezgodan, samobitan i svoj, po cenu odricanja od mnogo čega. „Tako tumačim ovog čvornovatog, ponekad mnogorekog ponekad malorekog, mitraljesca golubijeg srca“, kazao je Mirkov dodavši da će se LJuba sigurno ljutiti ako čuje da je upotrebio za njega ovu Ćopićevu metaforu.
Mirkov je skrenuo pažnju i na Aleksandrijanov tekst koji je govoreći o LJubinom detinjstvu vrlo ubedljivo dočarao ono što bi moglo biti neka vrsta istorijskog i genetskog konteksta u kome nastaje njegovo slikarstvo.
„To je kada on govori o svetlosti petrolejke, o LJubinom dedi po majci koji je bio pop, pričama o demonima, vampiricama i egzorcizmu. Uspomene na detinji strah i negovanje deteta u sebi su izuzetno bitni i provejavaju iz ove knjige“, zaključio je Mirkov.
Petar Arbutina, direktor izdavaštva Službenog glasnika, koji je uz Pariski krug i RTS suizdavač ove monografije, primetio je da je ova vrsta knjiga uglavnom čitaocima dosadna, ali da to sa ovom neće biti slučaj. „U njoj se uloge likovnog kritičara i umetnika prepliću, u njoj nema jasne razlike gde počinje misao o umetnosti a gde završava slikarstvo“, konstatovao je Arbutina. U tom smislu naročito zanimljivi za čitanje mogli bi biti eseji o pojedinim slikama koje potpisuje sam LJuba Popović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
