Na red su došli i oni koji to pre nisu mogli

Oni su saglasni da je politika u kulturi postala nezaobilazna i kandidati za rukovodeća mesta se ne biraju po stručnosti već po partijskoj pripadnosti. Pre nekoliko dana, kada su ovi konkursi završeni, a Skupština Grada Beograda na sednici potvrdila nameštenje kandidatima, sličnim pismom javnosti i upravnom odboru Beogradskog dramskog pozorišta obratio se i reditelj Goran Marković, u kojem taksativno navodi zamerke, zapravo, uslove koje kandidat za direktora BDP Slobodan Ćustić, prema konkursnim pravilima, nije ispunio. Kao nedostatke Marković navodi Ćustićevo nepoznavanje jezika, novih tehnologija, iskustvo u upravljanju ljudskim resursima, kao i višegodišnje iskustvo u vođenju i upravljanju ustanovom kulture. S jedne strane, načelno makar, u većini pozorišta direktori su izabrani velikom podrškom zaposlenih, dok sa druge, svedoci smo burnih protestnih reakcija na nove direktore, kao što je to izbor Ćustića u BDP, ali i izbor Aleksandra Đaje u Pozorištu na Terazijama protiv kojeg su se pobunili reprezentativni sindikati ovog pozorišta.

– U srpskom društvu se odomaćila ona čuvena čaršijska mantra „Svi su isti“, pa tako stalno čujemo da svaka vlast dovodi ,“svoje“ ljude na rukovodeća mesta, onako kako joj se prohte. Ta fraza se, ipak, može i relativizovati: neko se, bar pretežno, opredeljuje za one kadrove koji imaju ozbiljne reference u profesiji, a neko opet pretežno namiruje „svoje“, po principu „sad smo malo mi došli na red“, pa tako, što nedavno reče reditelj Janko Baljak, na scenu dođu i oni koji ranije nikad nisu mogli. Osnovno pitanje bi moglo da glasi: da li bi se neko setio te i te ličnosti u izboru za rukovodeće mesto, da njegova/njena stranka nije trenutno na vlasti? Odgovor na to precizno detektuje i kriterijume i prirodu same vlasti – ističe za Danas, Ksenija Radulović, dramaturg i docent na FDU.

Ovim povodom gradski Sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević za naš list kaže da naša javnost kao i zaposleni u kulturnim ustanovama moraju da prihvate da samoupravljanje više nije model upravljanja i odlučivanja, te da zaposleni u pozorištima nemaju odlučujuću ulogu u postavljanju direktora.

– Možda je teško ljudima da shvate da samoupravljanje više nije na snazi, ja ne kažem da je to dobro, niti da nije, ali zaposleni jedne, konkretno, ustanove kulture ne biraju direktora. Bar ne direktno već preko dva svoja člana koji u upravnom odboru predstavljaju zaposlene te institucije, naspram tri člana koje postavlja osnivač. Tako da stav zaposlenih nije opredeljujući za izbor, dobro je ako podrška automatski postoji, ali nije presudna. Druga stvar, problem transparentnosti koji su neka esnafska udruženja isticala kao neispunjen kriterijum apsolutno ne stoji. Svi konkursi su bili javni, mogao je da se prijavi ko god je želeo i smatrao da ima osnova da učestvuje. E sad, ako pod netransparentnošću smatraju to što nisu mogli da sede na sastancima UO i učestvuju u raspravama, to nije ni predviđeno – kaže Vukosavljević i na naš komentar da su pozorišni radnici nezadovoljni postavljenim direktorima, kaže da to u 10 od 11 pozorišta nije tačno, da je BDP jedini sporan, a da čak i Aleksandra Đaju podržavaju zaposleni PnT, dok samo sindikat ulaže protest.

Jedna od potpisnica pomenutog pisma koje su reditelji uputili vlastima i javnosti, Ana Tomović, smatra da je pismo koje je Goran Marković poslao značajno za društveni dijalog i ustanovljavanje istog kao vrednosti, ali i instrumenta kojim će se postići društveni napredak.

– Za veliku je pohvalu što se po prvi put primenila zakonska odredba Zakona o kulturi da upravni odbori biraju direktore i upravnike i predlažu Skupštini grada svoj izbor. To je pomak na našoj kulturnoj sceni i nadam se da nije samo u formalnom, administrativnom smislu, već da se na taj način uvažavaju sada i u budućnosti značajni kriterijumi za izbor nekoga na rukovodeće mesto u instituciji, što nije nimalo lak zadatak već stalna borba sa vetrenjačama. Mislim da je takođe značajno za društveni dijalog pismo Gorana Markovica UO BDP-u u kome je on ukazao na određene propuste pri izboru kandidata i doveo u pitanje kriterijume po kojima je to odlučeno. Karakteristika demokratskog građanskog društva je ta vrsta javnog postavljanja pitanja, podizanja svesti i inicijative da se o nekim stvarima razgovara, i to ne treba da ima negativan predznak. Na to treba gledati kao na nešto što se radi s namerom da se stvari u ovom društvu poboljšaju. Volela bih da pismo Gorana Markovića ne ostane bez odgovora već da usledi isto tako kulturno obrazloženje od strane UO BDP. Otvaranje dijaloga o kulturi u našem gradu i našoj zemlji je jako značajna stvar i može da dovede samo do unapređivanja naše kulturne scene – smatra Tomović.

Učiteljica za direktorsko mesto

– U konkretnom slučaju gradskih konkursa u kulturi, vidljiva je izvesna heterogenost izbora: najveća pažnja javnosti bila je, prirodno, usmerena na Jugoslovensko dramsko pozorište, kao veliku i umetnički prestižnu ustanovu, i kao kandidat je prošla ličnost koja ima ne samo podršku jakog ansambla, već i relevantne kulturne javnosti (što je dobro), a na drugoj strani, u pojedinim ustanovama odabrane su ličnosti za koje kulturna javnost nije čula. Da ne bude zabune: niko nema ništa protiv, recimo, učiteljica, ali da li su nekoj učiteljici postignuti rezultati u kulturi zaista bili glavna preporuka za direktorsko mesto? – kaže Ksenija Radulović.

Dešavanja u BDP

– Ukoliko je Goran Marković svoje zamerke ispostavio i UO Beogradskog dramskog pozorišta, oni će morati da ih razmotre i u skladu za zaključcima i svojom nadležnošću da preduzme naredne korake. Sekretarijat za kulturu nema nadležnost da reaguje na ovakve stvari, ali ćemo svakako pomno pratiti dešavanja u BDP – objašnjava Vukosavljević.