Uvreženo je mišljenje da se u zapadnoj Srbiji „najbolje, načistije i najpravilnije“ govori, zato što taj kraj vezujemo za Vukovu reformu i početak standardizacije srpskog književnog jezika. Međutim, Beograd kao politički i kulturni centar neformalno je i jezički centar, jer je za veći deo stanovništva beogradski govor model poželjnog jezičkog ponašanja.
Kako je srpski jezički standard zasnovan na šumadijsko-vojvođanskom i istočnohercegovačkom, govornicima iz drugih krajeva Srbije treba više napora da ga savladaju. Za govornike pirotskog kraja, na primer, možemo čak reći da su bilingvalni. Njihov varijetet za mnoge je potpuno nerazumljiv, najudaljeniji je od standardnog jezika, koji oni opet nauče u školi i preko medija.
Jedno istraživanje o svesti govorne zajednice o standardnom jeziku (koje su sproveli Milana Vrgović i Marko Simonović) pokazuje, međutim, veoma slabo ili nikakvo poznavanje norme, pri čemu uopšte nije relevantno iz koje su govorne sredine ispitanici.
Tu su bili zanimljivi odgovori na pitanje vezano za poznavanje standardnog akcenatskog sistema. Zahtevalo se da studenti i studentkinje nefiloloških disciplina (bilo ih je 80 iz svih krajeva Srbije) akcentuju reč 'asistent' prema propisanoj normi, što bilo 'asIstent', sa akcentom na drugom slogu, jer se kod stranih reči akcenat pomera za jedan slog ka početku reči. Samo je petoro dalo tačan odgovor, od kojih je troje upravo iz istočnog dela zemlje, i nijedan iz Beograda.
To potvrđuje da su govornici tih sredina svesniji norme upravo zbog veće razlike između nje i njihovih dijalekata nego što je to slučaj sa govornicima sa područja književnog jezika.
S druge strane, primeri kakvi su 'asIstent', 'argUment', 'telEvizija', koji se tako izgovaraju jedino na RTS-u, pokazuju da takva normativna rešenja nemaju oslonac u stvarnosti. Kako veći broj ispitanih nije znao ni neke normativne oblike o kojima se često govori u javnosti, recimo da nije 'u vezi toga' nego 'u vezi s tim', kao ni za priručnike i rečnike koje bi mogao da upotrebi kad ima nedoumicu, zaključuje se da proces standardizacije nije sproveden do kraja. Da jeste, norma bi bila poznata, prihvaćena i raširena u govornoj zajednici. Pretpostavka je da će takva situacija opstati sve dok se obrazovni sistem, preko koga se o normi informišemo, ne prilagodi jezičkoj realnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
