Novi život klasika

Stvaralaštvo Julia Radilovića Julesa, istina, doživelo je i svoju muzejsku verifikaciju, gde posebnu težinu nosi njegova retrospektiva organizovana 2001. godine u Klovićevim dvorima u Zagrebu. Ali novi život dela iz prošlosti govori i o sadašnjosti, te o revalorizaciji dela naspram aktuelnih ostvarenja i kulturnih fenomena. Podsetimo, Julio Radilović Jules (rođen 1928. godine, a nadimak Jules dobio je još u gimnaziji, kada je pravilo „piši kako govoriš„ prihvatio kao „govori kako pišeš„, te je tako, izučavajući dela Julesa Verna, od Julia nastao Jules, koji se i izgovara kao Jules, a ne kao Žil), jedan je od najcenjenijih strip stvaralaca ne samo u kontekstu regionalnog, već i inostranog stripa. Autor je antologijskih stripova „Kroz minula stoljeća“, „Kapetan Leši“, „Afričke pustolovine“, „Partizani“.

Vraćajući se samom stripu, posebno je zanimljivo čitati ovaj klasik u vreme kada Sherlock Holmes doživljava nove filmske i TV interpretacije, od filmova Guya Ritchiea do novog TV serijala sa Benedictom Cumberbatchom u naslovnoj ulozi. Iako stripovi sa ovim ekscentričnim detektivom nikada nisu bili tako uspešni, svedeni na povremena „gostovanja“ ili usputne reference, „Herlock Sholmes“, kao Julesova i Furtingerova zabavno osobenjačka interpretacija doživljava veliki uspeh (objavljivan je u „Plavom vjesniku“ od pilot epizode iz 1957. do 1969), sa mnogobrojnim inostranim izdanjima, od Engleske i Francuske, do Brazila i Indije. Na osnovu samog imena (naziv je, svakako, bio uslovljen postojanjem autorskih prava na korišćenje imena čuvenog detektiva) možemo pretpostaviti da je strip zasnovan na humorističkoj transpoziciji slavnog lika Sir Conana Doylea, kao i njegovog pomoćnika i hroničara doktora Watsona u autentične stripske junake, groteskne obrade, jer i sam autor navodi da „to nije ni kopija, ni pozajmica, ni imitacija, niti parodija – to je samo predodžba vladanja jednim meti?rom, u ovom slučaju detektivskim. Ništa više, ali ništa manje!“ Poštovaoci Julesovog rada, istina, većinom poznaju njegove stripove realističkog pristupa, no ovaj serijal pokazuje podjednaku ubedljivost i u oblasti karikaturalne obrade. Poigravajući se detektivskim žanrom, Furtinger postavlja komediju zasnovanu na omekšavanju detektivskog zapleta, kao i na burlesknom tretmanu čuvene veštine detektiva da se uspešno maskira, te se tako kod Julesa i Furtingera Sholmes pretvara i u stolice, lampe, palme ili životinje.

Najzad, posebnu vrednost publikaciji donose i Julesovi pripremni crteži i skice, koji svedoče da lakoća izraza uvek proizilazi iz radne discipline, studiozne obrade kostima i scenografije epohe, te nepatvorene ljubavi prema materiji. Tako posmatrano, „Herlock Sholmes“, uz nostalgično podsećanje na jedno od čuvenih strip ostvarenja, predstavlja pravi izbor za upoznavanje dece i mlade publike sa stripom kao osobenim medijem, značajem virtuoznog crteža i narativne fluidnosti, te potencijalima interpretativne igre.