Tokom prva tri dana 21. Festivala evropskog filma Palić prikazano je šest filmova iz glavnog takmičarskog programa. Publika je do sada mogla da pogleda ostvarenja – „Stratos“ Janisa Ekonomitisa, „Stanica Krsta“ Ditriha Brungemana, „O konjima i ljudima“ Benedikta Elingsona, „Sastanci na slepo“ Levena Kogašvilija, kao i „Čudesa“ Alis Rorvaher, koji su se našli u trci za Zlatni toranj za najbolji film i Palićki toranj za najbolju režiju.
Ipak, iako je selekcija gotovo na polovini (još sedam filmova do kraja), najveći utisak na publiku ostavio film koji je otvorio manifestaciju „Beli Bog“ mađarskog reditelja Kornela Mundruca. Ostvarenje, koje je na Kanskom festivalu osvojilo Gran pri programa „Izvestan pogled“, prikazano je van konkurencije.
Film kroz alegorijsku priču o odnosu ljudi i pasa govori o rastućem problemu neofašizma u Mađarskoj, ali i celoj Evropi. Favorizujući rasne pse, novi zakon nameće previsoke takse na mešance, pa vlasnici odbacuju svoje ljubimce i azili postaju pretrpani. Devojčica Lili očajnički se bori da zaštiti svog psa Hagena, ali ga njen otac ipak ostavlja na ulici. Hagen se pridružuje čoporu pasa, prolazi kroz surov dril, nakon što ga uhvati organizator krvavih borbi pasa, da bi, kada pobegne, bio odveden u azil, gde na kraju sa drugim psima kreće u pobunu protiv ljudske rase.
Prema rečima producentkinje i koscenaristkinje filma Viktorije Petranji, autorima nije bila prvobitna namera da naprave ostvarenje sa političkim metaforama, ali se ispostavilo da on kritikuje savremeno društvo i savremene probleme u Mađarskoj.
– Nismo hteli lokalnu priču nego da ukažemo na loše osećanje koje imamo kada pogledamo savremeni svet uopšte – objasnila je ona na konferenciji za novinare na Paliću.
Kako kaže, naslov film „Beli Bog“ treba da ukaže na ljude i naš odnos prema drugim bićima.
– Smatramo se superiornima u odnosu na sve vrste, ponašamo se kao upravljači sveta, a pitanje je da li možemo da sudimo drugima – istakla je Petranji, dodavši da ova priča o pobuni i osveti skreće pažnju na to da mi ljudi moramo se sučimo sa sobom i svojim postupcima, jer film pokazuje šta se može desiti ako nastavimo da ponižavamo druge.
Nemački film „Stanica Krsta“ doveo je reditelja Ditriha Brungemana i glumicu Francisku Vajs ponovo na Palić. Ostvarenje, čij je scenario nagrađen Srebrnim medvedom u Berlinu, govori o ekstremnoj strani katoličke dogme. Film govori o 14-godišnjoj devojčici koja je rastrzana između dva sveta – tipičnih tinejdžerski interesovanja i porodičnih uticaja kroz tradicionalno učenje katoličanstva. U želji da postane svetac i ode u raj čista srca, ona putuje kroz 14 stanica, kao što je Isus prolazio kroz Golgotu.
– Nisam želeo da snimim film o radikalnim katolicima, iako sam se i sam susreo sa tim u svojoj mladosti. Ekstremnih mišljenja i fanatika ima svuda, bilo da je reč o ateistima ili hrišćanima. Ali svi oni koriste istu logiku, za njih je sve crno ili belo, dobro ili zlo – kazao je reditelj. On je napomenuo da ovakvih slučajeva nema mnogo u Nemačkoj, ali da su starije generacije imale takva detinjstva.
Vajsova, koja igra majku devojčice koja svojim ponašanje utiče na njenu želju da se žrtvuje, kazala je da je uprkos negativnom utisku koji ostavlja ta žena, ona videla svoju junakinju kao nekog ko voli svoju decu i ko želi da ona ne završe u paklu.
– Kultura u kojoj si odgajan oblikuje tvoju ličnost. Nikada ne možeš da pobegneš od toga. Svi to radimo – odgajamo našu decu dajući im svoje oblike i usađujući im naše mišljenje – objasnio je reditelj, dodajući da je želeo da publika može da se poistoveti sa njegovim junacima, te da su mu nakon projekcija prilazili čak i liberalni roditelji koji su pronašli sebe u liku majke.
U okviru drugog takmičarskog programa – Paralele i sudari, do sada je prikazano četiri filma – kazahstanski „Vlasnici“, mađarski „Iz nepoznatog razloga“ i „Slobodan pad“, kao i litvanski „Kockar“.
Glavni glumac filma „Vlasnici“ Jerbolat Jerzanov ispričao je novinarima, između ostalog, zanimljivu priču o tome kako je film, koji govori o korupciji u državi, dobio sredstva Ministarstva kulture.
– Scenario koji smo predali na konkurs govorio je o jednoj divnoj državi i najboljoj zemlji na svetu. Ali snimili smo sasvim drugi film. Nakon njegovog pojavljivanja, odmah je zabranjen u Kazahstanu – kazao je glumac, dodavši da film na karikiran način govori o stvarnim problemima u njegovoj zemlji, gde bez rođaka na važnim mestima nije moguće ništa postići u životu.
Aktuelni društveni problemi tema su i filma „Iz nepoznatog razloga“, koji govori o odlasku mladih iz zemlje.
– I reditelj i ja imamo mnogo prijatelja koji su otišli u inostranstvo. Oni završavaju beskorisne fakulteta, nakon kojih ne mogu da nađu posao. Njihov život sa roditeljima i materijalna zavisnost beskonačno se odugovlači – objasnila je producentkinja filma Julija Berkeš.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
