Od Karađorđa preko Tita do Rokija

Uz novopazarski Kulturni centar, organizator ove izložbe, koja je do sada, uz dokumentarni film, prikazana u različitim delovima bivše Jugoslavije i nekoliko gradova Srbije, jeste nemački Forum ZFD. Na fotografijama se mogu videti mnogi poznati, ali i manje poznati spomenici. Od Aleksandra Velikog, Karađorđevog, Titovog, brojnih vezanih za Drugi svetski rat (Jasenovac, Kadinjača, Sutjeska…), ali i novijih posvećenih ratovima devedesetih, kao i spomenik Bilu Klintonu u Prištini, Bobu Marliju u Banatskom Sokocu i Rokiju u Žitištu.

Kristian Pfeifer, regionalni menadžer za Zapadni Balkan Foruma ZFD, u uvodnom govoru naglašava da je uloga spomenika da slavi uspomenu na specifičan događaj ili ličnost iz prošlosti da bi se politički stvorili „popustljivi koncepti“ identiteta u sadašnjosti. „Dok ovi koncepti identiteta mogu podeliti narode i podstaći nasilje, oni takođe mogu imati pomirljivo dejstvo i voditi ka formiranju zajednica. Nakon raspada SFRJ stvorili su se koncepti identiteta sa naglašenim nacionalnim predrasudama u novonastalim državama. Ti identiteti bili su često definisani razilaženjem od drugih, obližnjih nacionalnosti“, smatra Pfeifer. Dodajući da su, s obzirom na istorijske okolnosti i dešavanja, takve pojave razumljive, Pfeifer upozorava da to može da spreči neophodnu modernizaciju ovih prostora i pomirenje ranije zaraćenih naroda.

– Izložbom MOnuMENTI Forum ZFD želi da prikaže kako su se koncepti identiteta razvijali u zemljama Zapadnog Balkana tokom XX veka. S obzirom na njihovu ulogu, spomenici čine idealna sredstva za predstavljanje tih procesa na interesantan način. Jedan isti spomenik ponekad može posmatrače prisetiti na drugačije koncepte identiteta specifičnih geografskih i vremenskih razmaka. Transformacija, uništavanje i zapuštenost postojećih spomenika predstavljaju „osvežavanje“ političkih koncepta identiteta i prema tome „važni su za identitet“ kao i uspostavljanje novih spomenika. Stoga je bitno da izložba MOnuMENTI ne prikaže samo spomenik kao takav već i njegovo okruženje, navodi Pfeifer. On smatra da se na taj način naglašava potreba da se nađe drugi način suočavanja sa prošlošću i preispitivanje dominantnog koncepta identiteta koji postoji u svim zemljama u regiji. „To znači da se kritički razmišlja o sopstvenoj prošlosti, priznaju žrtve drugih naroda, u skladu sa većim priznanjem povezujućih elemenata koji nesumnjivo postoje preko i dalje od etničkih granica“, zaključuje Pfeifer.