Od krađe Čaplinovog kovčega do Indonezije i Irana

Reč je o delu „La rancon de la glorie“ (Cena slave), u čijem radu je učestvovao i Judžin Čaplin, sin proslavljenog komičara. On je rekao na konferenciji za novinare da je bio skeptičan po pitanju saradnje sa rediteljem Ksavijerom Bivoom zato što „nije ništa video smešno u krađi kovčega“. Međutim, nakon što je pogledao neke njegove druge filmove pomislio je: „Zašto da ne“.

Američki reditelj Džošua Openhajmer u takmičarskoj konkurenciji učestvuje sa filmom „Izgled tišine“. U pitanju je njegov drugi dokumentarac o eskadronima smrti koji su u Indoneziji odgovorni za ubistvo milion ljudi. Kada su ga novinari upitali zašto je u odjavnoj špici većina „anonimnih“, on je objasnio da je cela produkciona ekipa u opasnosti ako bi njihovi identiteti bili otkriveni.

„Vojne i paramilitarne snage predstavljaju opasnost – naročito oni koji su predstavljeni u mom prvom filmu“, rekao je reditelj. Njegov prvi dokumentarac „Čin ubistva“ iz 2012. godine bio je nominovan za Oskara.

Iranska rediteljka Rakšan Bani-Etemad, za razliku od svojih kolega iz domovine, nije morala u tajnosti da snima svoj film „Priče“. Njeno delo prikazuje živote ljudi koji imaju jedva novca da prežive, a čitav život im je dodatno zagorčan kafkijanskom birokratijom, nezaposlenošću i zavisnošću od narkotika.

Rediteljka kaže kako je jednim delom želela da prikaže kako međunarodne sankcije, uvedene zbog iranskog nuklearnog programa, imaju razarajući efekat na svakodnevni život ljudi. „Naša deca, koja su obolela od raka ili multiple skleroze, zapravo su žrtve posledica embarga“, naglasila je ona i podsetila da odluke poput sankcija uvedenih celoj jednoj zemlji „uvek pogađaju ljude“.